Predviđa se da će do 2050. godine više od dve trećine svetske populacije živeti u urbanim područjima, a najveći deo ovog urbanog rasta će se desiti u zemljama sa srednjim i nižim prihodima.
Gusto izgrađeni urbani prostori obično dolaze sa sopstvenim izazovima. Stoga, postoji potreba da se danas počne sa osiguravanjem da će ova urbana područja biti inkluzivna, bezbedna, otporna i održiva.
Gradski transportni sistemi treba da postanu održiviji. Održivi gradski prevoz može uključiti davanje prioriteta biciklima nad automobilima kao što je učinjeno na primer u Kopenhagenu gde je izgrađen most isključivo za bicikle, uvođenjem brzog autobuskog prevoza sa namenskim autobuskim linijama kao u Johanesburgu, ili žičare kao deo urbanog saobraćaja. Dobra rešenja predstavljaju i sistemi javnog prevoza za povezivanje brdovitih i često siromašnih urbanih zajednica sa gradom, kao u Medeljinu ili La Pazu.
Rešenja zasnovana na prirodi funkcionišu i za gradove. Sve više se razmatraju rešenja zasnovana na prirodi u prilagođavanju urbanih sredina klimatskim promenama i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Primer bi bili ozelenjeni krovovi i ulice koji mogu bolje upravljati oticanjem atmosferskih voda i poboljšati urbanu klimu. Kina je uvela koncept „gradova sunđera“, gradova sa otvorenim prostorima koji mogu da upiju vodu iz poplava i spreče katastrofu na ekološki prihvatljiv način.
Mreže zajednice mogu ojačati otpornost na urbane katastrofe. Uticaji katastrofa kao što su poplave ili oluje često su najgori u gusto naseljenim urbanim područjima. Iako je uloga odgovarajućih građevinskih propisa i planiranja korišćenja zemljišta već dugo prepoznata u smanjenju rizika od katastrofa. U današnje vreme kada smo povezani na sve više načina mreže zajednice mogu imati značajnu ulogu u reagovanju na prirodne nepogode. Na primer, kada se razvijaju rešenja za podršku starijima tokom toplotnih talasa, pronalaženje pomoći u zajednici je jednako važno kao i korisna infrastruktura.
Pametna rešenja mogu poboljšati život u gradovima. Za siromašne gradske stanovnike pristup čak i osnovnim urbanim uslugama može biti izazov. Ako živite u neformalnom naselju i nemate odgovarajuću adresu i bankovni račun, često je teško prijaviti se za osnovne potrepštine kao što su usluge vode i energije. Digitalne tehnologije kao što je mobilni novac mogu to da promene. U Keniji je omogućeno plaćanje komunalija i prevoza putem mobilnog novca, čime se obezbeđuje ravnopravniji pristup. Štaviše, usluge mobilnog novca olakšavaju transfere između urbanih i ruralnih područja i posebno su korisne za domaćinstva koja vode žene.
Gradovi, zemlje i međunarodna tela moraju da sarađuju. Urbani održivi razvoj treba da bude glavni prioritet ne samo u gradovima, već i izvan urbanih granica. U tom smislu značajna su i okupljanja na međunarodnom nivou, na primer na Konferenciji Ujedinjenih nacija o stanovanju i održivom urbanom razvoju (Habitat III) na kojoj je učestvovalo 167 okruga kako bi se fokusirali na održivi urbani razvoj i usvojili „Novu urbanu agendu“. Dok se dobre ideje sprovode u različitim gradovima širom sveta, ova vrsta saradnje može da napravi razliku na globalnom nivou.
Foto: Sergio Sala na Unsplash
