Kako fosforno đubrivo utiče na životnu sredinu?

Fosfor i azot su glavni sastojci sintetičkih đubriva. Poslednjih decenija sve su popularniji, ali mogu imati razorne posledice kada uđu u reke, jezera i okeane.
uticaj fosfatnih djubriva na zivotnu sredinu

Fosfor je otkriven pre više od 350 godina (iz fosfatnih stena), a danas je nezaobilazna hranljiva materija koja pomaže rast biljaka. Glavna primena fosfora je u proizvodnji sintetičkog đubriva za povećanje prinosa useva, međutim ima i druge namene – ključni je sastojak stočne hrane, koristi se za proizvodnju dodataka ishrani, akumulatora za električne automobile, određenih pesticida i proizvoda za čišćenje, ali i u proizvodnji čelika.

Količina fosfora u svetu je ograničena i na globalnom nivou se već pokreću inicijative za smanjenje količine koja se vadi, a to se postiže efikasnijim rudarstvom i preradom fosfora, optimizacijom upotrebe u poljoprivredi i obnavljanjem fosfora iz otpada.

Poljoprivreda je ujedno glavni izvor zagađenja fosforom (u proizvodnji useva i uzgoju stoke), a mineral se značajno gubi i kroz kanalizaciju, hranu koja se baca i druge tokove otpada. Višak fosfora (kao i višak azota) iscrpljuje zemljište, zagađuje reke, jezera i okeane (ovaj proces se zove eutrofikacija – cvetanje vode) što dovodi do cvetanja algi koje kontaminiraju zalihe pijaće vode i stvaraju mrtve zone bez kiseonika, što ubija ribe i druge vodene vrste. U tom smislu, fosfor je odgovoran za gubitak biodiverziteta i doprinos degradaciji ekosistema. Prema aktuelnim procenama, oslobađanje fosfora sa kopna u slatke vode je u stalnom rastu, u prošlom veku se udvostručilo, a već prevazilazi sposobnost planete da ovaj mineral apsorbuje.

Uobičajena je zabluda da “što više fosfora koristimo to je veći prinos”. Važno je upotrebiti adekvatne količine, tako da usevi uspevaju a životna sredina ne trpi prekomerno. Važno je koristiti fosfor održivije i sprečiti prodiranje prevelikih količina u životnu sredinu. Promena poljoprivredne prakse može pomoći u smanjenju zagađenja. Upotreba stajskog đubriva smanjuje potrebu za đubrivima na bazi fosfora. Takođe, pokrovni usevi i izbegavanje obrade zemljišta smanjuje potrebu za đubrivom i poboljšava zdravlje zemljišta. Prelazak na regenerativnu poljoprivredu je mnogim zemljoradnicima obezbedilo uvećanje profita po hektaru, a podrazumeva proizvodnju bez narušavanja zemljišta oranjem i uvođenje različitih biljnih i životinjskih vrsta u zemljoradnju. Ukoliko ih je nemoguće zaobići, sintetička đubriva treba koristiti samo onda kada usevima najviše treba fosfor.

Svake godine širom sveta kroz otpadne vode se ispušta oko 3 miliona tona fosfora u životnu sredinu. Pravilnim tretmanom ova koncentracija mogla bi da se smanji za najmanje 80%. Rešenja zahtevaju inovacije, ne samo u pogledu tehnologije već i u načinu rada, a to dalje zahteva saradnju unutar i između sektora.

Izveštaj Budućnost našeg fosfora poziva na smanjenje globalnog zagađenja fosforom za 50 odsto, i povećanjem od 50 odsto u reciklaži fosfora izgubljenog u ostacima i otpadnim vodama do 2050. Navodi se da bi to poboljšalo kvalitet vode, između mnoštva drugih benefita.

Foto: vecstock

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin