Svi smo čuli za Ilona Maska, pomalo ekscentričnog poslovnog čoveka zaljubljenog u tehnologiju. Ovaj milijarder je nedavno privukao pažnju medija zbog njegove poslednje akvizicije – kompanije Twitter, ali glavni razlog zbog kog privlači pažnju javnosti jeste što električna vozila ponovo „postavlja na mapu” sa njegovom kompanijom Tesla.
Prodaja električnih vozila dosegnula je rekordnu cifru u 2021. godini, kada je prodato gotovo 6,6 miliona istih. Ali kako ona funkcionišu i da li su veoma drugačija od vozila koja se voze svakodnevno?
Šta se nalazi ispod haube?
Naravno, postoje razlike između električnog automobila i tradicionalnog, čiju bazu motora čine fosilna goriva, a većina njih se nalazi ispod haube.
Prva, glavna razlika je motor automobila. U vozilu sa benzinskim motorom nalazi se motor čije unutrašnje sagorevanje funkcioniše na principu mešanja goriva i vazduha koji se kompromituju i pale, te stvaraju eksploziju.
Energija iz ove eksplozije se zatim koristi za pokretanje motora i kretanje vozila. Sa druge strane, u električnom vozilu je motor električni i radi pomoću elektromagneta.
Druga razlika je, naravno, baterija. Da bi električna vozila funkcionisala, opremljena su baterijama. One se uglavnom baziraju na litijum-jonskoj tehnologiji, poput onih koje se nalaze u našim mobilnim telefonima.
Poslednji, ključni deo je inverter. Struja koja se proizvodi iz baterije je istosmerna, ali motor, poput fena za kosu, zahteva naizmeničnu struju za funkcionisanje. To je upravo ono što inverter radi – pretvara istosmernu struju u naizmeničnu.
Da li je sa električnim vozilima sve onako kako deluje?
Glavna prednost električnih vozila je to što su ona bolja kada je zaštita životne sredine u pitanju. Ona nemaju izduvni sistem, stoga ne zagađuju vazduh.
Tehnologija električnih motora je jednostavnija od tehnologije motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Sastavljena je od manje delova i iziskuje manje održavanja, a tu je i manji rizik od kvara.
To zvuči veoma obećavajuće, ali stvari nisu crno-bele kao što se na prvi pogled čini.
Prvo, trošak kupovine električnog automobila je veći od troška kupovine klasičnog automobila, čak i ako se posmatraju budući troškovi održavanja i punjenja koji su manji.
Drugi problem se odnosi na pristup stanicama za punjenje. Nema svako privilegiju da kod kuće ima ličnu stanicu za punjenje automobila i, čak iako se broj tih stanica poveća, nije lako pronaći ih blizu kuće – posebno izvan gradova i većih urbanih područja.
Međutim, glavni nedostatak električnih vozila je zapravo ekološki. Sama vozila ne emituju nikakve zagađivače, ali baterije koje pokreću motore izrađene su od minerala koji se pronalaze samo kroz proces rudarenja, procesa koji ima ogroman ekološki uticaj na našu planetu.
Iako električni automobili nisu savršeni i možda nikada neće biti, generalno se smatraju najboljom opcijom za smanjenje emisija gasova vozila i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, posebno jer se tehnologija koja stoji iza njih nastavlja razvijati i poboljšavati.
