Kako je čist vazduh na Zemlji postao statistička greška

Čovek je svojim aktivnostima učinio da na gotovo celoj planeti vazduh bude zagađen. Prema poslednjem istraživanju svega osam zemalja postiglo je normalne standarde kvaliteta vazduha prošle godine.
zagađenje vazduha

Preuzeto sa sajta N1

Prema novom izveštaju švajcarske tehnološke kompanije IKAir, samo 13 zemalja, teritorija i regiona širom sveta ispunilo je smernice Svetske zdravstvene organizacije za zdrav kvalitet vazduha prošle godine.

Kompanija, koja je sarađivala sa Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, programom UN-Habitat i Grin pisom (Greenpeace) u borbi protiv zagađenja vazduha, ispitala je podatke o vazduhu sa više od 30.000 stanica i senzora koji prate kvalitet vazduha iz 7.323 grada u 131 zemlji, regionu i teritoriji.

Prema izveštaju, Australija, Bermuda, Estonija, Finska, Grenada, Island, Novi Zeland, Portoriko su postigla ciljni kvalitet vazduha smernice od PM2,5, ili pet mikrograma po kubnom metru ili manje.

PM2,5 su fine čestice koje su zagađivač vazduha koji može štetiti zdravlju ljudi kada su nivoi visoki. Kada su visoke, te čestice mogu smanjiti vidljivost i učiniti da vazduh deluje maglovito.

Veličina čestica je direktno povezana sa njihovim potencijalom da izazovu zdravstvene probleme. Male čestice manje od deset mikrometara u prečniku predstavljaju najveće probleme, jer mogu ući duboko u pluća, a neke čak i u krvotok.

Najosetljivije grupe na povećan stepen aerozagađenosti su: deca, trudnice, starije osobe i osobe sa komorbiditetima bez obzira na starost.

Svim osetljivim kategorijama stanovnika, savetuje se da prate aplikacije i da svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja. Po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen.

Prošle godine, zemlje i teritorije u Africi i Centralnoj i Južnoj Aziji imale su najviši godišnji prosjek koncentracije PM2,5 po stanovništvu, prema IKAir-u.

Čad ima najveću koncentraciju PM2,5, sa 89,7 mikrograma po kubnom metru; sledi Irak sa 80,1; i Pakistan sa 70,9, navodi se u izveštaju. Bahrein, Bangladeš, Burkina Faso, Kuvajt, Indija, Egipat i Tadžikistan čine ostatak od 10 najzagađenijih zemalja u izveštaju.

Uprkos rastu poslednjih godina, nabavka podataka o kvalitetu vazduha u Africi i dalje je problem. Samo 19 od 54 zemlje na kontinentu imalo je potrebne podatke na raspolaganju, navodi se u izveštaju.

Smernice SZO o kvalitetu vazduha, primenjene 2021. godine, stvorene su za vlade širom sveta kako bi ih koristile kao ciljeve za smanjenje zagađenja vazduha i konačno poboljšanje zdravlja ljudi, saopštila je organizacija.

U svetu, od posledica zagađenja godišnje umre oko osam miliona ljudi.

Kao posledica različitih vidova zagađenja životne sredine, u Srbiji godišnje prerano umre više od 10.000 stanovnika i to našu zemlju dovodi na prvo mesto u Evropi i deseto u svetu.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin