Studija je objavljena pod nazivom „Razumevanje atmosferske međukontinentalne disperzije štetnih mikroorganizama” i predstavlja kompilaciju obima problema globalne disperzije štetnih mikroorganizama kroz gornje slojeve atmosfere. Studija takođe potvrđuje da atmosfera, odnosno slobodna troposfera, deluje kao autoput za mnoge mikrobe i ističe mehanizme koji im isti put olakšavaju.
Ovo istraživanje kombinuje mikrobiologiju i dinamiku Zemljinog sistema i ističe značaj intertropske konvergencijalne zone u ovom fenomenu. U ovoj oblasti, koja se nalazi iznad i ispod ekvatora, postoje snažne uzlazne vazdušne struje gde se vetrovi iz severne i južne hemisfere susreću.
To je i ključno područje za masovnu disperziju mikroorganizama kroz atmosferu, a proces se odvija na sledeći način: snažni uzlazni vetrovi koji se javljaju u ovoj traci Zemlje usisavaju velike mase aerosoliziranih čestica – pretežno morskih, kao i požara i pustinjske prašine.
Mnogi mikroorganizmi se vezuju za ove čestice i uzdižu se u slobodnu troposferu (njihove karakteristike i mehanizmi prilagođavanja to omogućavaju). Kad se jednom tamo nađu, mikroorganizmi mogu putovati hiljade kilometara širom sveta, zahvaljujući konstantnim i dugodometnim vazdušnim strujama koje se susreću u gornjim slojevima vazduha.
Članak takođe ističe da se ovaj prirodni fenomen pogoršava usled klimatskih promena i drugih posledica ljudskog delovanja kao što su deforestacija i sušenje velikih močvara. Povećanje aridnih područja i pustinja dovodi do većeg udisanja prašine i posledično, mikroorganizama. Takođe, klimatske promene menjaju dinamiku globalnih vazdušnih struja (što je ključno u ovom procesu) i mogu ih usmeriti tamo gde ranije nisu bile, te promeniti dinamiku ekosistema na globalnom nivou.
Osim što pojašnjava mehanizme atmosferske disperzije, studija pruža uvid u vrste mikroorganizama koji uspevaju da putuju na ovaj način. Ovi mikroorganizmi moraju biti sposobni da se prikače i podignu, kao i da izdrže ekstremne uslove gornje atmosfere.
Analiza DNK ovih mikroorganizama zaključila je da je većina njih bezopasno, a da su neki čak i korisni za prirodnu dinamiku ekosistema. Međutim, postoje i oni koji su štetni. Među potencijalno najštetnijim mikroorganizmima su oni koji štete biljkama, a prate ih oni koji nepovoljno utiču na ribe, vodozemce i druge životinje. Naposletku, ovi mikroorganizmi mogu ugroziti i zdravlje ljudi. Tako je primećena značajna prisutnost alergena, kao i mikroba otpornih na antibiotike koji mogu putovati sa velike udaljenosti. Iz svih ovih razloga, zaključuje se da ovaj fenomen utiče na globalno zdravlje i ističe se značaj globalnog i sistemskog pristupa kako bi se širenje bolesti svelo na minimum, a očuvalo zdravlje ekosistema.
Stručnjaci ističu i da se često potencijalno štetni elementi odbacuju ako „potiču iz zemalja gde postoje manja pravna ograničenja za masovnu upotrebu štetnih proizvoda ili gde se ona odlažu. Ovi proizvodi se aerosolizuju u globalnim zonama usisavanja i talože hiljadama kilometara na mestima gde su regulacije zaštite možda veoma stroge, ali gde se ne uzima u obzir atmosferski unos udaljenih zagađivača”.
Oblasti intertropske konvergencijalne zone koje zahtevaju posebnu pažnju uključuju Severni Brazil, Karibe i Amazon, podsaarsku zonu, Severni Madagaskar, Gobi pustinju (između Kine i Mongolije), kao i severni deo Australije.
Presečna studija
Ova studija je deo AEROSMIC projekta, koji je finansiran od strane Državne agencije za istraživanje (AEI) i Mreže za dugoročno ekološko praćenje (LTER) i ima snažnu presečnu komponentu. Ona povezuje proučavanje mikroskopskih oblika života sa proučavanjem globalne dinamike planete Zemlje i spaja discipline poput mikrobiologije, fizike i meteorologije kako bi se dublje razumeli mehanizmi dugog putovanja mikroorganizama.
U cilju sprovođenja istraživanja, uzorci mikroorganizama prisutnih u gornjim slojevima atmosfere sakupljani su tokom sedam godina, nakon čega je analiziran njihov DNK. Takođe, korišćeni su i podaci o kretanju velikih vazdušnih masa i aerosola koje su pružili NASA sateliti. Zaključno, svi dobijeni podaci su obrađeni putem biokompjutera i ova metodologija omogućila je izdvajanje obrazaca i dolazak do zaključaka koji su predstavljeni u ovom radu.
Izvor: CEAB
