Profesor Lee Hickei iz saveza za poljoprivredu i prehrambene inovacije Kvinslenda navodi je da AI nudi mogućnosti za ubrzanje razvoja biljaka i životinja uz visoku efikasnost čime se postiže i veća održivost i profitabilnost farme.
„Odgajivači danas imaju na raspolaganju ogromnu sumu poljoprvrednih podataka, ali veliki izazov je kako ove informacije pretvorii u znanje kako bismo podržali pametnije odluke u procesu uzgoja“, dodao je profesor Hiki.
AI može pomoći da se identifikuju biljke i životinje koje koristimo za ukrštanje ili prenošenje poželjnih osobina na sledeću generaciju. Profesor Ben Hejs, ko-izumitelj genomskog predviđanja, rekao je da je njegov tim identifikovao četiri aplikacije za veštačku inteligenciju u uzgoju useva i stoke. Prva je odluka šta će se uzgajati – možda zvuči jednostavno, ali ova odluka postaje sve složenija. Na tržištu koje je sve izazovnije, zadovoljavanje svih potreba i preferencija potrošača je sve teže, tako da je veštačka inteligencija dobar način da se objedine preferencije miliona ljudi i odaberu pravi usevi za uzgoj.
Druga upotreba uključuje analizu slika snimljenih u velikom obimu kako bi se uočile varijacije između srodnih linija biljaka i određenih osobina životinja koje želimo. Treće područje je korišćenje genetskih markera da se predvidi koliko će sorta biti dobra za oplemenjivanje. Četvrta primena veštačke inteligencije promenila bi način na koji se pristupa uzgoju. „To je promena od posmatranja pojedinačnih genetskih linija do stvaranje šire slike o populaciji za razmnožavanje kao o kolekciji delova DNK koji se mogu iskoristiti za dobijanje određene dobre osobine“, ističe Profesor Ben Hejs. Možda imate jedan dobar segment hromozoma u liniji koja inače nije tako dobra, ali AI može da identifikuje optimalni put ukrštanja da ga kombinuje sa drugim segmentima širom genoma i razvije novi i superiorniji genotip useva koja će imati željenu osobinu, ali ne i druge koje nisu poželjne. Selekcija zasnovana na veštačkoj inteligenciji sa brzim uzgojem omogućava istraživačima i uzgajivačima da generišu izuzetno superiorne useve, spremne za procenu, za samo godinu ili dve.
Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu su već počeli da primenjuju ove metode u eksperimentalnom gajenju pšenice i ječma.
Rad profesora Hejsa i profesora Hikija o tome kako veštačka inteligencija može pomoći da se nahrani ceo svet objavljen je u časopisu Nature Biotechnology
Izvor: The University of Queensland
Foto: Photo by Anthony Rahayel
