Kako zaštititi biodiverzitet?

Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost svog života na Zemlji - životinja, biljaka, gljiva i mikroorganizama poput bakterija. Životinje i biljke pružaju ljudima sve što im je potrebno za opstanak, uključujući svežu vodu, hranu i lekove.
biodiverzitet

Preuzeto sa sajta BBC

Međutim, ljudi ne mogu dobiti ove koristi od pojedinačnih vrsta – bogatstvo različitosti životinja i biljaka mora postojati i zajedno funkcionisati.

Biljke su veoma važne za poboljšanje fizičkog okruženja: one čiste vazduh, ograničavaju porast temperatura i pružaju zaštitu od klimatskih promena.

Mangrove močvare i koralni grebeni deluju kao prepreka eroziji uzrokovanoj porastom nivoa mora.

Uobičajena drveća koja se nalaze u gradovima odlična su u apsorbovanju ugljen-dioksida i uklanjanju zagađivača iz vazduha.

Koliko vrsta je u opasnosti od izumiranja?

Normalno je da vrste nastaju i izumiru – 98% svih vrsta koje su ikada postojale sada su izumrle.

Međutim, izumiranje vrsta se trenutno dešava između 100, pa i 1000 puta brže nego što su naučnici očekivali.

Rezultat toga je ono što mnogi naučnici nazivaju „šesto masovno izumiranje” na Zemlji, a čiji uzročnici su ljudi.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) vodi “crvenu listu” ugroženih vrsta od 1964. godine i za potrebe te liste procenjeno je više od 150.000 vrsta, dok je 28% vrsta ugroženo i preti im izumiranje.

UN-ov sektor za biodiverzitet, poznat kao IPBES, procenjuje da je najmanje milion biljnih i životinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja.

Međutim, pretnja od izumiranja izuzetno varira. Na primer, procenjuje se da je čak 40% vodozemaca u opasnosti od izumiranja, a svega 14% ptica.

Pored toga, za neke grupe – poput insekata i gljiva – nije dovoljno vrsta procenjeno da bi se mogla tačno proceniti pretnja.

Koje su najveće pretnje po biodiverzitet?

U najnovijem izveštaju IPBES-a ističe se šteta koju po biodiverzitet prave seča šuma, berbe, lov i prekomerni ribolov.

Od 2001. do 2021. godine svet je izgubio 437 miliona hektara šuma. Uništavanje šuma koje su stvarane stotinama, ako ne i hiljadama godina, može imati veoma ozbiljan uticaj na biodiverzitet.

Gubitak biodiverziteta se događa širom sveta. Nedavni gubici su najveći u Latinskoj Americi i na Karibima, gde se brojnost životinjske populacije smanjila za 94% od 1970. godine, uglavnom zbog uništavanja staništa životinja.

Prirodnjački muzej u Londonu navodi da je Ujedinjeno Kraljevstvo jedna od najsiromašnijih zemalja kada je u pitanju prirodno bogatstvo u Evropi i nalazi se u poslednjih 10% država u globalu.

Ujedinjene nacije upozoravaju na to da su klimatske promene sve teže za životinje i biljke i navode da je važno ograničiti porast globalne temperature na 1,5°C iznad preindustrijskih nivoa kako bi se sprečili još veći gubici biodiverziteta.

Šta rade države povodom ovog problema?

Na samitu UN-a o biodiverzitetu u decembru 2022. godine, zemlje su postigle istorijski sporazum – njihov plan je da zaštite 30% zemljišta i voda na Zemlji do 2030. godine.

Sporazum Kunming-Montreal ima za cilj „zaustavljanje i preokretanje” pada biodiverziteta do 2030. godine, te je cilj da ljudi do 2050. godine žive „u harmoniji s prirodom” kako bi pružili „koristi koje su ključne za sve ljude”.

Sporazum Kunming-Montreal ima četiri glavna cilja:

  • Povećanje zaštite ekosistema i vrsta
  • Održivo korišćenje resursa
  • Ravnomerna podela prirodnih resursa
  • Povećana finansijska podrška za zaštitu biodiverziteta

Postoje još 23 konkretne mete za 2030. godinu, a neke od njih uključuju i mehanizme za finansiranje projekata zaštite. Vlade i privatne organizacije obavezale su se na to da će do 2030. godine obezbediti najmanje 200 milijardi dolara (161 milijardi funti) godišnje.

S tim u vezi, bogatije zemlje će povećati iznos novca koji daju siromašnijim zemljama za projekte biodiverziteta na 30 milijardi dolara godišnje do 2030. godine.

Iako Okvir iz 2022. godine nije pravno obavezujući, potpisnici su se obavezali da će pokazati napredak u postizanju ciljeva biodiverziteta.

Da li je Sporazum dovoljan?

Ciljevi za 2030. godinu, a postavljeni u okviru UN-ovog sporazuma, mogli bi biti nedostižni jer su efekti klimatskih promena i gubitka staništa životinja bili potcenjeni.

Naučnici su analizirali više od 600 različitih vrsta ptica i sisara i ustanovili su da su dosadašnji modeli uglavnom zanemarivali to koliko je (malo) vremena potrebno da se negativni efekti vide.

To znači da gubitak biodiverziteta može biti snažniji nego što se ranije mislilo, a izveštaj ističe potrebu za hitnim merama.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin