U poslednjih nekoliko godina osnovano je na desetine ekoloških udruženja sa vrlo jasnim stavovima o ugroženosti voda, vazduha i zemljišta na ovim našim prostorima.
Organizuju se ekološki skupovi na kojima učestvuje više hiljada, ili čak i više desetina hiljada građana.
Životna sredina kao tema je po svojoj popularnosti prestigla mnoge i sada je pri samom vrhu interesovanja značajnog dela stanovništva Srbije.
Rekao bi čovek: odlično!
Konačno je počelo nešto da se dešava, Srbija počinje da liči na uređene države Evrope i sveta!
Ovakva i ovolika posvećenost životnoj sredini je za svaku pohvalu.
Mora da je Srbija konačno postala jedna lepa i uredna država!
A onda pogled u stvarnost, pogled na naše javne površine, saobraćajnice, na naše reke, jezera i njihova priobalja, naše šume, onda udisaj vazduha u Beogradu, Boru, Smederevu, Užicu, Valjevu, boja, miris i ukus vode u Zrenjaninu i u drugim vojvođanskim mestima.
U realnom svetu nema ama baš nikakvog poboljšanja. Nema lepše i zdravije životne sredine na teritoriji koja pripada državi Srbiji.
Moglo bi se čak i reći da je iz dana u dan ona sve nezdravija i sve ružnija. Ne rešava se niti jedan problem, a pojavljuju se novi.
Divlje deponije se umnožavaju, komunalnog otpada na javnim površinama je sve više, javljaju se novi procesi eutrifikacije jezerskih voda, vazduh u brojnim našim gradovima je sve zagađeniji.
Opasan otpad na prostorima napuštenih fabrika iz prošlih vremena je i dalje prisutan, stvarajaći vrlo realnu pretnju za izbijanje požara, eksplozija i zagađenja voda, zemljišta i vazduha.
Ko određenog broja stanovnika Srbije postoji jaka želja, volja i htenje da se stanje poboljša, da naš životni prostor bude zdraviji i lepši.
To što nema ama baš nikakvog pozitivnog pomaka govori da je mnogo više onih kojima ovo najživotnije pitanje uopšte nije bitno.
Od životnog značaja je sprečavanje otvaranje rudnika po Srbiji. Rudnik jadarita u Podrinju predstavljao bi ekološku smrt jednog od najlepših i najplodnijih delova naže zemlje.
Treba istrajati u borbi da se tako nešto ne desi.
Problemi u oblasti kvaliteta životne sredine i njene zaštite u Srbiji su toliko narasli, i oni se ne mogu rešiti stihijskim, neplanskim i pojedinačnim aktivnostima i akcijama.
Njihovom rešavanju se mora prići strategijski i sa jasno definisanim dugoročnim planom koji će uključiti niz međusobno povezanih aktivnosti, a u opsegu od intenzivne edukacije stanovništva do intenzivne kaznene politike.
Zagađenje vazduha najviše zabrinjava građane
Zagađenje vazduha je problem životne sredine koji najviše zabrinjava građane, dok zabrinutost za klimatske promene ujedinjuje ljude svih uzrasta, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o životnoj sredini i ekologiji.
Istraživanje javnog mnjenja je uradila Fondacija Hajnrih Bel u saradnji sa IPSOS-om krajem oktobra i početkom novembra na uzorku od više od 3.000 građana u Srbiji i 1.008 Beograđana.
Većina građana veruje da su pošumljavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, izolacija stanova, izbacivanje uglja iz upotrebe najbolji načini za poboljšanje životne sredine, pokazali su rezultati istraživanja.
Ekološki problemi u Srbiji jedini zbog kojih se građani ne dele politički
Za građane Srbije ekološki problemi predstavljaju četiri od šest najvažnijih lokalnih prioriteta. Uz zdravstvo i saobraćaj, zagađenje, upravljanje otpadom, kanalizacija i smeće su oblasti koje su ispitanicima lično najvažnije i koje bi trebalo unaprediti, pokazali su rezultati istraživanja.
Ekološki problemi su ocenjeni kao nacionalni prioritet, nezavisno od starosne dobi, političke orijentacije ili mesta stanovanja, navodi se u saopštenju Fondacije Hajnrih Bel.
Kada je reč o stavu o tome da li ekonomski razvoj i zaštita životne sredine idu zajedno, čak 76 odsto građana smatra da ove oblasti mogu i treba da idu zajedno. Dvanaest procenata smatra da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.
Čak 71% građana Srbije smatra da je zagađenje vazduha najveći ekološki problem, a sa time se slažu i Beograđani u nešto većem procentu (80%). Zagađenju reka pripalo je drugo mesto, dok se kao treći problem kod Beograđana izdvaja upravljanje otpadom (35%), a kod ostatka Srbije zagađenje zemljišta (44%).
Građani žele da budu deo rešenja za problem klimatskih promena
Klimatske promene zabrinjavaju čak 87% ispitanika, međutim, 48% smatra da je to prirodni fenomen na koji ne mogu da utiču. Većina smatra da bi vlasti trebalo da povećaju podsticaje za one koji rade na ublažavanju posledica klimatskih promena.
Ponašanje građana je ključno za rešavanje problema sa životnom sredinom, saglasni su ispitanici. Trećina ispitanika u Srbiji i četvrtina u Beogradu smatra da su sami građani krivi za stanje životne sredine, dok svaki peti građanin smatra da je to Vlada Srbije.
Viša cena struje je prihvatljiva
Polovina Srbije se još greje na drva, zatim na centralno grejanje, dok je u Beogradu najviše građana koji se greju na centralno grejanje. Građani bi prihvatili višu cenu električne energije, broj onih koji su za povećanje cene po razumnoj ceni, do 10% cene, je čak tri četvrtine, Srbija 73%, Beograd 75%.
Čak 62 odsto ispitanika bilo bi voljno da pređe na korišćenje električne energije koja je 100 odsto proizvedena iz obnovljivih izvora energije ako bi poskupljenje bilo razumno, a 12 odsto bi to uradilo bez obzira na cenu.
Simon Ilse: Primetna prioretizacija ekoloških tema
Glavni direktor fondacije Hajnrih Bel Simon Ilse, predstavljajući rezultate istraživanja, podsetio je na otvaranje Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i istakao da je primetna prioretizacija ekoloških tema u javnom diskursu u Srbiji.
– Primećujemo sve češće javno rezonovanje ove teme, diskusije u medijima kao i ekološke proteste. Dobar je trenutak da se izmeri percepcija i mišljenje građana Srbije o ekološkim temama. Srećni smo što je konačno otvoreno poglavlje 27 i nadam se da ćemo i dalje napredovati u oblasti ekologije, da srpski zakoni budu u skladu sa evropskim standardima, istakao je direktor fondacije Hajnrih Bel.
Stavovi građana o životnoj sredini i klimatskim promenama
Kvantitativno istraživanje javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama objavljeno je u avgustu 2023. godine i ono je na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo UNDP u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji.
Kategorije ispitanika obuhvatale su 52% žena i 48% muškaraca. Prosečna starost učesnika u istraživanju iznosi 48 godina, dok je tip naselja u kom ispitanik živi: urbano naselje 59%, ruralno naselje 41%.
Rezulati ispitavanja su sledeći: dve trećine građana (66%) spada u grupu koja veruje da ekologija u ovom trenutku u Srbiji treba da ima primat nad ekonomijom. Svaki četvrti građanin (24%) smatra da treba balansirati između ekonomije i ekologije, dok je 12% onih koji su skloniji verovanju da je ekonomija važnija od ekologije.
Briga za zaštitu životne sredine je izraženija kod ispitanika sa višim stepenom obrazovanja (77%). Ispitanici sa osnovnom školom (16%) iznad proseka daju veruju da ekonomija mora da ima prednost nad ekologijom, dok stanovnici urbanih naselja u nešto većoj meri u odnosu na one koji dolaze iz ruralnih krajeva Srbije smatraju da ekologija mora imati prednost u odnosu na ekonomiju.
Pored toga, građani koji se informišu putem internet portala i sajtova (74%), preko Instagrama (74%), Twittera (70%), kao i oni koji koriste aplikacije za komunikaciju (68%) su skolniji da prednost daju zaštiti životne sredine u odnosu na ekonomski razvoj zemlje.
Među problemima iz oblasti zaštite životne sredine koji najviše brinu građane, kao i u prethodnom ciklusu, izdvaja se aerozagađenje i to od strane svakog trećeg ispitanika (33%) koji je odgovorio na ovo pitanje. Sledeći ekološki problem koji je izdvojio svaki peti građani Srbije su divlje deponije (21%), dok je zagađenost vode izdvojena na trećem mestu od strane 13% ispitanika.
Stanovnici Beograda su najkritičniji prema aktivnostima države na sprečavanju ekoloških problema.
Jasna je podela između građana koji su u većoj ili manjoj meri kritični prema spremnosti države da se suoči sa ekološkim problemima. Kod ispitanika starosti do 49 godina, beležimo znatno izraženiju kritiku građana prema aktivnostima države na ovom polju. Građani stariji od 50 godina su iznad proseka uvereni da država radi mnogo i veoma mnogo kako bi sprečila ekološke probleme, ali su ti procenti i dalje niski i ne prelaze 20%.
Nešto više od jedne četvrtine ispitanika (27%) očekuje od države da poveća kazne za preduzeća, kompanije i rudnike koji zagađuju životnu sredinu u Srbiji.
Prevenciju kroz podršku organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine daje 11% građana, dok je 12% onih koji bi radili na sprečavanju seče šuma i daljem pošumljavanju Srbije.
Nema promene svesti kod građana po pitanju podele tereta troškova zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalije. Najveći procenat (46%) veruje da i sada plaća previše, dok je jedna četvrtina onih koji smatraju da novac ne bi otišao u namenje svrhe. Tek nešto oko jedne petine ispitanika (kao i prošle godine) želi da dodatnim plaćanjem investira u životnu sredinu u Srbiji.
Više od jedne polovine građana Srbije (51%) svesno je opasnosti klimatskih promena. Iako se i dalje radi o visokom procentu građana, ipak je on za 6 procentnih poena niži nego 2021. godine. Svaki deveti ispitanik (11%) smatra da klimatske promene ne postoje ili da ne predstavljaju problem za čovečanstvo. U odnosu na 2021. godinu, beležimo i blagi rast procenta onih ispitanika koji smatraju da se o temi klimatskih promena 10 previše priča u Srbiji.
U opasnost od klimatskih promena iznad proseka veruju stanovnici Beograda i Zapadne Srbije i Šumadije, ispod proseka oni koji žive u Južnoj i istočnoj Srbiji, ali i oni koji žive u Vojvodini. Takođe, klimatske promene su u nešto većoj meri percipirane kao problem u starosnoj kategoriji 18 do 49 godina, dok stariji građani imaju manje svesti o postojanju i posledicama klimatskih promena u odnosu na prosek.
Razvoj svetske industrije je glavni krivac za klimatske promene u svetu. Sa ovim se slaže skoro polovina ispitanika (47%). Jedna trećina veruje da klimatske promene u najvećoj meri podstiču ljudi svojim delovanjem.
Svest o tome da su vremenske nepogode (poput poplava iz 2014. godine i suše iz 2017. godine) neminovnost susrećemo kod jedne polovine građana Srbije (50%). Jedna trećina građana (32%) smatra da su ovakve pojave nešto čega je uveka bilo i biće.
Među ispitanicima koji su nam izjavili da su klimatske promene veliki problem i kako je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove dalje posledice, 71% veruje da su vremenske nepogode u Srbiji u budućnosti neminovne.
Na prvom mestu odgovornih za posledice vremenskih nepogoda u Srbiji nalazi se srpska privreda (industrija i preduzeća) sa 63% onih koji je navode kao ključnog činioca vremenskih nepogoda. Slede lokalne samouprave (50%), a zatim država i njene institucije i organi koji se bave zaštitom životne sredine (59%), pa tek onda klimatske promene sa 57%.
Jedna četvrtina građana (25%) veruje da bi očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje Srbije pomoglo sprečavanju posledica klimatskih promena. Ovo je za 3 procentna poena više u odnosu na 2021. godinu.
Među stanovnicima Beograde nalazimo najviše onih koji smatraju da klimatske promene neće uticati na migracije. U Zapadnoj Srbiji je primetan najveći broj onih koji su uvereni da bi klimatske promene uslovile naseljavanje Srbije iz inostranstva.
Što se električne energije tiče, najstariji ispitanici se ističu po stavu da je proizvodnja električne energije donekle štetna po zdravlje, dok najmlađi, starosti od 18 do 29, kao i od 30 do 39 godina natprosečno navode da je štetna u velikoj meri te da mora biti promenjena.
Gotovo polovina ispitanika koji imaju osnovno obrazovanje za grejanje koristi šporet na čvrsto gorivo, dok visoko obrazovani dominantno navode da koriste centralno grejanje. Novac je prepreka za kupovinu novog grejnog tela, za one koji imaju osnovni i srednji nivo obrazovanja.
U odnosu na prošlu godinu, opao je procenat ispitanika koji za pripremu hrane koriste obični električni šporet, a za 7 procentnih poena skočio je procenat onih koji u tu svrhu koriste indukcioni električni šporet.
Dve najstarije kategorije ispitanika, od 50 do 64 godine i 65 godina i više, natprosečno navode da nisu upoznate ni zainteresovane da kupe hibridni/električni automobil. Visoko obrazovani znatno iznad proseka navode da su upoznati za subvencijama države, ali da nemaju novca za kupovinu hibridnih/električnih automobila.
Ukupno 69% ispitanika navodi da je vazduh lošiji ili mnogo lošiji u odnosu na period od pre deset godina. Percepcija o nezagađenosti vazduha u lokalnoj sredini je najizraženija u Južnoj i Istočnoj Srbiji gde 43% navodi da ne bi kupili prečišćivač vazduha jer vazduh i nije toliko zagađen.
Kao i u prošlogodišnjem istraživačkom ciklusu najveći procenat ispitanika – 39%, navodi da zna makar jednu osobu iz okruženja koja oseća zdravstvene posledice usled zagađenog vazduha.
Ispitanici iz Vojvodine su najspremniji da se pridruže akcijama pošumljavanja 36%, dok učesnici u istraživanju iz Beograda iznad proseka navode da bi kupili električni/hibrid automobil – 9%.
Najveći procenat građana navodi da otpad odlaže u kontejnere i čekaju da ih službe zadužene za to odnesu- njih 74%. Žene natprosečno smatraju da bi država trebalo da obezbedi kontejnere i mesta za odlaganje i razvrstavanje otpada.
Građani Srbije prilikom kupovine proizvoda uglavnom ne vode računa o ambalaži u kojoj se taj proizvod nalazi. Više od polovine anketiranih – 55%, je i u ovom istraživačkom ciklusu navelo da ne bira proizvode prema ambalaži. Njih 13% kaže da prednost daje staklenoj ambalaži, a isto toliko prednost daje proizvodima koji su u kartonskoj ambalaži.
Zaključak koji se nameće i u ovom istraživanju je da građani Srbije uglavnom ne obraćaju pažnju na to da li su proizvodi koje kupuju napravljeni od recikliranih materijala ili ne – 76% kaže da ne obraća pažnju na to. Nereciklirane materijale radije bira 9% ispitanika, dok isto toliko, 15%, kaže da radije bira reciklirane materijale.
Kao i kod kvaliteta vazduha, najveći procenat građana Srbije veruje da je privreda u Srbiji ta koja je najodgovornija za lošiji kvalitet vode. Ukupno 75% ispitanika kaže da su industrija i preduzeća mnogo ili veoma mnogo odgovorna za slabiji kvalitet vode.
Percepcija građana Srbije vezano za ispravnost vode koju piju je veoma podeljena. Najveći procenat učesnika u istraživanju kaže da je voda koju koristi za piće i upotrebu donekle ispravna – 33%.
Građani Srbije ne bi bili spremni da dodatno plate vodu koju koriste ukoliko čista i ispravna za piće bez bilo kakvih dodatnih filtera. 43% ispitanika navodi da ne bi bili spremni jer vodu već dovoljno plaćaju, a još 23% kaže da ne bi bili spremni jer voda treba da bude besplatna za sve.
Poređenjem sa prethodnim istraživačkim ciklusom, primećujemo da se broj ispitanika koji navodi da su srpski proizvodi bolji od uvoznih smanjio za tri procentna poena, dok se procenat onih ispitanika koji smatraju da su srpski proizvodi isti kao uvozni porastao za sedam procentna poena.
Izvor: Balkan Green Energy News, UNDP, Danas
Naslovna fotografija: Getty Images
