Zemlje koje se, prema podacima Ujedinjenih nacija, suočavaju sa najčešćim brojem ekoloških pretnji su Avganistan, Sirija, Irak, Čad, Indija i Pakistan. Ove zemlje dodatno su ugrožene nasiljima i nemirima, a borba za oskudne resurse može izazvati dodatne nemire u narednim godinama.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi suočiće se sa nestašicom hrane, što bi moglo da utiče da ljudi iz nestabilnih zemalja Afrike, Azije i sa Bliskog istoka budu primorani da emigriraju. To bi moglo da dovede do emigracija iz 31 zemlje koje neće biti u stanju da se izbore sa ekološkim krizama. Mnogobrojne afričke države takođe će platiti cenu klimatske katastrofe, a da su njoj minimalno doprinele.
Paradoksalno, poslednjih godina, a posebno u u trenucima svetske krize zbog rata u Ukrajini, razvojna podrška trećim zemljama se smanjuje.
S druge strane, Maldivi, Fidži, Sejšeli i Palau nalaze se u egzistencijalnom riziku zbog klimatskih promena, iako nisu ti koji doprinose emisijama štetnih gasova. Većina ovih destinacija uspela je da u poslednjih trideset godina profitira od turizma, ali bi zbog klimatskih promena one mogle da nestanu. Po trenutnim procenama, do 2050. godine Maldivi bi mogli biti nemogući za život ljudi na preko 80% svoje teritorije, a 2100. godine mnoge ostrvske države mogle bi se naći ispod nivoa mora.
Pomoć državama u razvoju
Za preko dve trećine svetskih emisija CO2 odgovorno je nekoliko država. Prvak u svetskom udelu u emisijama CO2 kroz istoriju su Sjedinjene Američke Države. Od početka industrijalizacije u 18. veku pa do danas, SAD su proizvele 400 milijardi tona štetnih gasova.
Evropska unija ima oko 22% kumulativnih emisija, odnosno 350 milijardi tona CO2. Kina je za kratko vreme došla do trećeg svetskog istorijskog udela i čini 13%.
Da li bi ove države mogle da daju najveći doprinos i kompenzaciju svetskoj sanaciji i borbi protiv klimatskih promena, tako što bi pomogle siromašnijem delu sveta koji trpi posledice?
Neke od najbogatijih država Evropske unije zainteresovane su da pomognu klimatski ugroženim državama konkretnim finansijskim merama. Vlada Nemačke je obećala 170 miliona dolara za klimatski fond za oštećene države, Austrija 50 miliona dolara, Škotska je obećala 5 miliona dolara za umanjenje štete izazvane klimatskim promenama državama u razvoju, danska vlada oko 13 miliona dolara, belgijska 2,5 miliona.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen podržala je ove inicijative, ali je primetno da nema konkretnih datuma realizacije ovakvog poduhvata. Evropska unija je, ipak, pokazala da je zainteresovana za formiranje jednog takvog fonda.
Za sada je vidljivo da pojedine najrazvijenije ekonomije, poput SAD i Kine nisu reagovale na ovu inicijativu.
Pomoć državama u razvoju u stotinama miliona evra je svakako neophodna, ali je činjenica i da klimatske posledice koje nastaju u pojedinim zemljama ostavljaju štete od nekoliko milijardi dolara. Svetu je poteban ozbiljan fond i program koji bi efikasno pomogao državama koje pogađaju klimatske promene, a koje nemaju uslove da saniraju posledice.
