Klimatske promene će promeniti i kako se hranimo

Klimatske promene sve više utiču na različite segmente naših života. Način na koji trenutno proizvodimo hranu možda neće biti održiv usled posledica klimatskih promena, kao što su suše, pljuskovi, visoke temperature i drugi klimatski fenomeni.
Klimatske promene će promeniti i kako se hranimo

Trenutno, otprilike, polovina kalorija koje ljudi konzumiraju potiče od pšenice, kukuruza i pirinča, pa se postavlja pitanje koliko će ovi usevi biti pogodni za gajenje u budućnosti gde nas očekuju sve intenzivnije posledice klimatskih promena. Već sada je zabeleženo da suša, toplotni talasi i bujične poplave oštećuju ove useve širom sveta.

Da li je onda došlo vreme da tražimo nove vrste useva i izvora hrane koji će biti otporniji na posledice klimatskih potreba, a da pri tome mogu da zadovolje zahteve u smislu prinosa i nutrijenata koje sadrže? Kako bi prehranili rastuću populaciju u svetu koji se brzo menja, naučnici su počeli da istražuju mnoge moguće alternative, istovremeno razmišljajući o tome kako da one budu i ekološki prihvatljive.

Predstavljamo vam šest namirnica koje bi mogle da da budu sve zastupljenije na jelovnicima i policama u budućnosti.

Ujedinjene nacije su 2023. proglasile Međunarodnom godinom prosa. Kinoa je zaslužila istu čast 2013. godinu, a njena prodaja je naglo porasla. Prvo kultivisan u Aziji pre nekih 10.000 godina, proso je glavna žitarica u određenim delovima Azije i Afrike. U poređenju sa pšenicom, kukuruzom i pirinčem, proso je mnogo otporniji na klimatske promene; usevu je potrebno malo vode i uspeva u toplijim, suvljim sredinama. Dobre vesti su i da proso, pored toga što je održiv i otporan, može i da se koristi za proizvodnju piva.

Bambara orah

Možda ste do sada koristili bademovo ili sojino mleko. Sledeća alternativa u vašoj kafi mogla bi biti napravljena od bambara oraha, otpornih na sušu koji potiče iz podsaharske Afrike. Kao i druge mahunarke, bambara orah je prepun proteina. Kao i druge mahunarke ima sposobnost da pretvara atmosferski azot u oblik dostupan biljkama tako da dobro raste u zemljištu siromašnom hranljivim materijama bez hemijskih đubriva. Bolje razumevanje biljke moglo bi utrti put za programe uzgoja koji bi pomogli da bambara orah postane popularan kao soja, mahunarka koja daje visoke prinose, ali je manje tolerantna na sušu.

Dagnje

Dagnje ​​bi jednog dana mogle postati redovna namirnica na porodičnom meniju. Dagnje i druge školjke, uključujući ostrige i kapice, mogle bi da čine oko 40 odsto morskih plodova do 2050. godine, prema izveštaju časopisa Nature iz 2020. Bez potrebe za zalivanjem ili đubrenjem, farme školjaka mogu se omasoviti, što bi snizilo cene za potrošače. Sve školjke su dosta otporne, ali dagnje možemo označiti kao „super izdržljive“, „super hranljive“, a nedovoljno popularne. Jedna loša strana je da su sva stvorenja koja formiraju školjke ugrožena jer rastući nivoi ugljenika podstiču zakiseljavanje okeana što dovodi do oštećenja školjke.

Kelp (smeđe alge)

Kelp je vrsta algi koji obrazuje velike podvodne šume. Uzgajanje kelpa može imati i benefite u smislu ublažavanja klimatskih promena. Kao prvo, uzimanjem ugljen-dioksida tokom fotosinteze, može smanjiti kiselost svog vodenog okruženja. Poljoprivrednici u Mejnu i na Aljasci zajedno uzgajaju alge i školjke kako bi školjke imale koristi od manje kisele vode. Kelp takođe vezuje ugljenik, poput podvodnog drveća. Dok se kelp i druge morske alge u Aziji naširoko konzumiraju hiljadama godina, one su još uvek stečeni ukus u mnogim zapadnim zemljama. Međutim, s obzirom da kelp može biti izvor vitamina, minerala (jod, kalcijum i gvožđe) i antioksidansi, a da je pogodan za uzgajanje i u uslovima klimatskih promena, možda ćemo se svi vremenom navikavati na njegov ukus.

Enset

Biljka enset poznatija kao etiopijska, abesinska ili pak lažna banana mogla bi biti značajno rešenje usled nastupajućih klimatskih promena. Nosi nadimak „lažna banana“ jer biljka podseća na drvo banane, iako je njen plod nejestiv. Otporna je na sušu, a naziva se i „drvo protiv gladi“ jer se skrobne stabljike mogu ubrati u bilo koje doba godine, što ovu biljku čini pouzdanim usevom za hranu tokom sušnih perioda. Trenutno se u značajnoj meri uzgaja u Etiopiji, gde se koristi kako za ljudsku, tako i za stočnu hranu, ali i kao građevinski materijal, materijal za izradu ambalaže i lekova. Istraživanja ukuazuju da bi opseg enseta mogao da se proširi i na druge delove Afrike, a možda i šire. Obrada koja je potrebna da se enset učini jestivim je složena, pa bi svako širenje moralo da prati i znanje lokalnih zajednica koje trenutno uzgajaju ovu biljku.

Kasava (Manioka)

Kasava ili Manioka je žbun iz drvenaste porodice mlečika, koji raste u Južnoj Americi (Brazil), Zapadnoj Indiji i u nekim drugim tropskim krajevima sveta. To je biljka čiji koren sadrži dosta skroba, otporna je na klimatske promene, a ima dobra nutritivna svojstva. Sada uzgajana u preko 100 zemalja, manioka može da izdrži temperature do 40° Celzijusa i otporna je na so i sušu. Dodatni benefit je da viši nivoi atmosferskog CO2 povećavaju toleranciju biljke na stres i mogu dovesti do većih prinosa. Sirova manioka može da sadrži toksične nivoe cijanida, ali hemikalija se može ukloniti guljenjem, natapanjem i kuvanjem korena.

Foto: Pixabay (KavindaF)

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin