Klimatske promene i sajber pretnje – simbioza koje nismo svesni

Hiperpovezanost, asimetrično ratovanje, digitalna transformacija, pandemija, internet stvari, sve su to uzročnici “zbližavanja” sajber pretnji i klimatske krize, simbioza čije posledice ćemo verovatno moći da sagledamo tek u bliskoj budućnosti.

Sajberkriminal i klimatske promene, koliko god možda čudno zvučalo, dele pregršt sličnosti: Sve veće su pretnje i nose rizike po našu bezbednost i svakodnevnicu, u smislu osnovnih resursa kao što su voda, energija i infrastruktura. Sajber napadi i klimatski događaji poput uragana, suštinski mogu imati slične efekte na naše realno okruženje.

Ljudi, takvi kakvi su, oduvek su se povezivali sa svojim okruženjem i stvarali zavisnost od svega što ono nudi, što danas najbolje možemo videti u pogledu vode i energije. Sajber napad na kompjutere i digitalizovanu industrijsku opremu u, recimo, postrojenju za preradu vode ili u nuklearnim elektranama, može ostaviti gore posledice od udara uragana ili cunamija koji je 2011. godine poplavio Fukušimu.

Kada je Covid-19 zatvorio čovečanstvo u kuće i stanove, organizovani sajberkriminal je cvetao bez ikakvih prepreka, dok je infrastruktura propadala u svojoj neiskorišćenosti, slično posledicama poplava.

Počinje od klime

Prirodne nepogode uništavaju živote i zajednice, a njihove posledice su dugoročne po čoveka i njegov ekonomski razvoj. Strada poljoprivreda, gradovi ostaju bez struje, izolovani, dok stanovništvo biva odsečeno od osnovnih potrepština. Nepogode jesu prirodna pojava, ali nesreće uzrokovane klimom ipak nisu, a u tesnoj su vezi sa klimatskim promenama i to u tolikoj meri da su od izolovanog fenomena stigle do statusa “kontinuiranog razvoja”.

Od požara u Amazoniji do hladnog talasa u Teksasu, rastuće posledice klimatskih promena sve su više međusobno povezane – Institut za životnu sredinu i ljudsku bezbednost, u okviru Univerziteta Ujedinjenih Nacija, objavio je izveštaj sa tvrdnjom da su deset analiziranih klimatskih nesreća u 2020. i 2021. godini međusobno povezane, iako su se odigrale na veoma različitim lokacijama i deluje da ne dele mnogo sličnosti.

Ujedinjene Nacije su, takođe, obradile temu ekonomskih gubitaka prouzrokovanih klimatskim nesrećama – u studiji iz 2015. godine gubici su iznosili preko 100 milijardi dolara, a prema projekcijama, ova cifra će se do 2030. godine duplirati. Od 1980. godine, procenjeni rizici od ekonomskih gubitaka prouzrokovanih poplavama i ciklonima (u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku kooperativu i razvoj) rastu brže od BDP-a po glavi stanovnika.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) iznela je podatke koji pokazuju da su uzročnici čak 80 do 90 odsto klimatskih nesreća u poslednjoj deceniji poplave, suše, tropski cikloni, toplotni talasi i jake oluje. Kako klimatske promene postaju sve drastičnije, tako se povećavaju i intenzitet i učestalost poplava.  

Naučna javnost upozorava da rizike dodatno uvećavaju loša zakonska regulativa i prakse u upravljanju i korišćenju zemlje, administraciji, urbanizaciji, upravljanju prirodnim resursima i ekosistemom, kao i rastuće siromaštvo. Ovi rizici, po svemu sudeći, samo će nastaviti da rastu kako raste i populacija.

S tim u vezi, do 2050. godine, 70 odsto svetske populacije živeće u urbanim sredinama, od čega dve trećine u nerazvijenim i siromašnim zemljama koje su bile neretko na udarima zemljotresa, ciklona, poplava i suša čak i pre opšte prenaseljenosti.

Nastavlja se sa sajber pretnjama

Sajberkriminal je u ovoj priči pretnja po intenzitetu jednaka klimatskim, bar kada je uticaj na svakodnevnicu čoveka u pitanju. Sa digitalizacijom, infrastruktura je dobila svoju umreženu “svest”, a ako se ta svest parališe, zgrada ostaje samo zgrada koja je iako metaforički poplavljena, posledice su iste.

Primera je mnogo, a relativno aktuelan je iz 7. maja 2021. godine, kada je američki gasovod bio paralisan ransomware napadom od strane ruske hakerske grupe DarkSide. Kompanija (US Colonial Pipeline) je morala da privremeno zatvori distributivnu mrežu i potom plati 4.4 miliona dolara koliko su hakeri zahtevali.

Poznatiji primer desio se 2020. godine kada je napadnuta platforma Orion, u vlasništvu kompanije za mrežni i infrastrukturni monitoring SolarWinds. Orion je imao pristup stotinama hiljada organizacija širom sveta – a njih preko 30.000, privatnih i državnih, koriste njegov sistem za upravljanje mrežama, zbog čega je Orion kao simbol globalne sajber bezbednosti postao izuzetno primamljiva meta za hakere.

Hakerska grupa Nobelium napala je Orion preko malware-a prerušenog u ažuriranu verziju platforme. Kompromitovani su podaci, mreže i sistemi nebrojenih kompanija, a gubici su iznosili oko 90 miliona dolara.

Trenutno svedočimo dramatičnom porastu novih tehnologija i inovacija predviđenih za borbu protiv klimatskih problema. Međutim, klimatski problemi paralelno rastu, kao i kapaciteti i mogućnosti za sajber kriminal, i bez razvoja bezbednosnih protokola u sajber svetu, metaforičke “sajber poplave” i doslovne poplave ući će u potpunu simbiozu sa istim rezultatom, samo duplo mračnijim po našu budućnost.

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin