Uz pomoć satelitskih podataka, otkriveno je uvećanje vegetacije iznad nivoa drveća na čak 80% Alpa. Snežni pokrivač je takođe smanjen, ali za sada u manjoj meri.
Klimatske promene na Alpima obično su najviše vezivane za topljenje glečera i smanjenje snežnog pokrivača. Međutim, sada je glavna tema rasprostranjenost biomase, što je ujedno i zaključak istraživanja koje su predvodili profesori Sabin Ramf sa Univerziteta u Bazelu i Gregor Marientož i Antoan Gisan sa Univerziteta u Lozani.
Zajedno sa kolegama iz Holandije i Finske, istraživači su ispitivali promene u snežnom pokrivaču i vegetaciji koristeći satelitske podatke visoke rezolucije snimane od 1984. do 2021. godine. Tokom ovog perioda, biomasa iznad nivoa drveća uvećala se za preko 77 odsto u okvirima dostupnih podataka. Sličan fenomen “ozelenjivanja” usled klimatskih promena odavno je dokumentovan na Arktiku, a sada postaje sve vidljiviji i na velikim planinskim lancima.
Tri četvrtine Alpa su zelenije
“Ispostavilo se da su dimenzije ovih promena na Alpima apsolutno masivne,” izjavila je Sabin Ramf. Biljke kolonizuju nove zone, a vegetacija je sve gušća, ali i viša.
Ovo je zapravo prvo istraživanje koje se detaljno bavi produktivnošću same vegetacije na Alpima – prethodna su obično bila fokusirana na uticaj globalnog zagrevanja na biodiverzitet biljnih vrsta i njegov opstanak. Do zaokreta je došlo dramatičnim uvećanjem biomase, što je direktna posledica većih padavina, viših temperatura i dužih vegetacionih perioda.
“Alpske biljke su navikle na teške uslove, ali nisu međusobno konkurentne. Kako se vremenski uslovi menjaju, te vrste koje su navikle na atmosferu “opstanka” sada gube svoje prednosti i mogu ustupiti mesto drugim vrstama. Tako je jedinstveni biodiverzitet Alpa već danas pod velikim pritiskom,” objašnjava Ramf.
Da li će moći da se skija na Alpima?
Ipak, istraživači napominju, nikako ne bi trebalo zanemariti promene u snežnom pokrivaču. Istraživanje promena od 1984. do danas ne obuhvataju visine iznad 1.700 metara, glečere i šume, ali u ostalim zonama zabeleženo je smanjenje pokrivača od skoro 10 odsto: “U očima istorije, ovaj period je previše kratak da bi ovakva promena bila zanemarljiva, iako možda iz naše perspektive tako deluje,” izjavio je Antoan Gisan. “
Kako globalno zagrevanje uzima maha, Alpi će biti sve zeleniji, a promene na njima sve izraženije. Istraživači zaključuju da je u pitanju veoma opasan “zatvoren krug”, u kojem planine sve manje odbijaju sunčevu svetlost, što prvo vodi do dodatnog otopljavanja, a krug zatvara dalje smanjenje reflektivnog snežnog pokrivača. Taj krug će dovesti do daljeg topljenja glečera, ali i odmrzavanja zone “večitog snega i leda” (tzv. permafrost), što bi za posledicu moglo imati sve češća klizišta zemlje i mulja, kao i odrone.
Nikako ne bi trebalo zaboraviti ni na činjenicu da bi izvori pijaće vode takođe mogli biti ugroženi, ali i, na kraju krajeva, alpski turizam.
Image for free use from Shutterstock
