Klimatske promene u fokusu svetske javnosti, i Srbija se sprema za zelenu tranziciju

Ekološka pitanja su i tokom 2023. godine okupirala domaću i svetsku javnost, ali su nekako po pravilu bila u senci velikih političkih i ratnih dešavanja.
klimatske promene u fokusu

Preuzeto sa sajta Biznis.rs

Klimatske promene i emisije štetnih gasova su proteklih godina u vrhu svih prioriteta država, i na prošlogodišnjoj globalnoj klimatskoj konferenciji COP28 održanoj početkom decembra u Dubaiju svetski lideri su doneli sporazum – još jedan „istorijski“, u kome se poziva na postupno udaljavanje od fosilnih goriva i to „na pravedan, uređen i ravnopravan način” kako bi se do 2050. postigle nulte stope emisija gasova.

Glavni problem je, već godinama unazad, što najveći svetski zagađivači (SAD, Kina, Indija) sporije sprovode odluke u delo, dok od drugih očekuju da to čine brže. Ipak, nije sve tako crno, Evropa je izgleda ozbiljnije shvatila prethodne dogovore i sporazume, pa je Eurostat polovinom novembra objavio da su emisije gasova staklene bašte u zemljama Evropske unije smanjene za 5,3 odsto u drugom tromesečju 2023. u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Emisije su pale sa 867 miliona tona na 821 milion tona. Države sa najvećim smanjenjem emisije ugljenika bile su Bugarska sa 23,7 odsto, Estonija – 23,1 procenat i Holandija sa 10,3 odsto.

Kada je reč o klimatskoj konferenciji COP29, Biznis.rs je početkom decembra pisao da je Srbija na vrhu liste kandidata za domaćina ovog skupa u 2024. godini. Ovu nezvaničnu informaciju objavio je bilten International Intrigue u okviru svoje analize dešavanja na poslednjem COP-u u Dubaiju.

„Prema pravilima, neka od država istočne Evrope na redu je da organizuje taj globalni skup, a Srbija je očigledno jedina zemlja koju i Rusija i EU mogu da prihvate“, objavila je koosnivačica International Intrigue Helen Žang (Helen Zhang) u pregledu vesti koje ovaj informativni startap deli sa gotovo 10 miliona pretplatnika širom sveta.

Naši sagovornici nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju ulazak u uži izbor za COP 29, kao ni da otkriju da li se Srbija zvanično kandidovala za domaćina, ali jedan od njih je ocenio da bi ulazak u uži izbor, ukoliko je to istina, bila „fantastična informacija“.

Srbija sve „zelenija“

Ima nade za planetu i ako znamo da se tokom 2023. godine ulagalo u razvoj zelene energije koja je od presudnog značaja za ekološku sliku sveta u budućnosti. I u Srbiji se intenzivno radi na tome da što pre postane „zelena“.

Jedan od primera je da su, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili novčane nagrade u ukupnom iznosu od 190.000 dolara autorima 19 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju. Nagrađena su privatna, javna i socijalna preduzeća, naučne institucije i udruženja građana, a njihove inovacije će doprineti efikasnijoj upotrebi resursa i energije, boljem upravljanju otpadom, a time i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očuvanju životne sredine.

Krajem oktobra Vlada Srbije usvojila je Uredbu o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja kojom se prvi put propisuje način upravljanja tom vrstom otpada.

Misli se i na obnovu šuma, a prema poslednjim podacima Ministarstva zaštite životne sredine objavljenim u oktobru, u okviru projekata obnove šuma od 2018. do 2023. godine, pošumljeno je oko 1.000 hektara u više od 60 gradova i opština u Srbiji.

Ove godine je najavljen i početak izgradnje nekoliko vetroelektrana širom Srbije. U Vojvodini će biti izgrađene vetroelektrane na području Banatskog Novog Sela, Srbobrana i Bečeja, Pančeva, Sombora…

Vetroelektrana Vetrogon nalaziće se na teritoriji opština Srbobran i Bečej, na površini od oko 457 kvadratnih kilometara. Planirana je izgradnja od 55 do 75 stubova vetrogeneratora pojedinačne instalisane snage ne manje od pet MW, a ukupna snaga će biti oko 450 MW, što će Vetrogon učiniti najvećom vetroelektranom u Srbiji.

Zatim je tu i vetroelektrana „Vetrozelena“ maksimalne snage 291 MW. Izgradnja je trebalo da počne krajem 2023. godine, a završetak i puštanje u rad očekuje se 2025. Vinson Invest iz Novog Sada planira gradnju vetroelektrane na području grada Sombora na delovima katarskih opština Stanišić, Čonoplja, Svetozar Miletić i Sombor 2. Ukupna snaga planirane vetroelektrane je oko 120 MW.

U istočnoj Srbiji u planu izgradnja vetroleketrane „Snaga istoka“ na području Grada Bora. Kako je navedeno u planu, predviđa se ukupna instalisana snaga vetroelektrane od 300 MW. Opština Majdanpek stavila je na javni uvid nacrt plana detaljne regulacije područja vetroelektrane Jasikovo na teritoriji te opštine. Kako se navodi u planu, investitor, kompanija Jasikovo doo iz Zemuna, planira da na teritorijama opština Majdanpek i Žagubica gradi vetroelektranu okvirne snage 70 MW.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je po okončanju prvih aukcija za tržišne premije da očekuje od 240 do 600 miliona evra prihoda za 15 godina od vetroelektrana, i to na razlici u ceni između tržišne i prosečne ostvarene na aukciji.

„Za energetsku tranziciju Srbije potrebno je više od 20 milijardi evra u ovom trenutku i taj novac ne može doći samo iz državnog budžeta, niti može biti stimulisan od komercijalnih banaka ili stranih fondova, nego se moraju pronaći novi modeli finansiranja, kao što su zelene obveznice“, istakao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, na konferenciji održanoj početkom decembra na Kopaoniku.

Bez pomoći nauke svaki razvoj bio bi nemoguć, pa je tako u aprilu Fond za nauku Republike Srbije objavio da će, u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, u naredne dve godine finansirati 20 projekata na kojima će učestvovati 215 istraživača iz 37 naučno-istraživačkih organizacija.

Ukupna vrednost odobrenih projekata iznosi 3,5 miliona evra, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Minimalni odobreni budžet projekta iznosi 140.503,21 evra, dok je maksimalna suma 191.237,93 evra.

Zelena energija postaje prioritet i Elektroprivrede Srbije (EPS) koja je u martu saopštila da se aktivno priključila trendu dekarbonizacije i zelene tranzicije, i u planu ima ulaganje od osam milijardi evra u periodu od 2023. do 2035. godine.

Godinu 2023. obeležila je i vest da će tokom godine ulaganja u solarnu energiju prvi put nadmašiti investicije u proizvodnju nafte, saopštila je Međunarodna agencija za energiju. Naime, na svaki dolar uložen u fosilna goriva 1,7 dolara ide u čistu energiju.

BDP zavisi od razvoja ekološke svesti

Studija o socioekonomskim aspektima klimatskih promena u našoj zemlji pokazala je da bi smanjenje ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u odnosu na potencijalni, koji bi bio ostvaren da nema globalnog zagrevanja i bez adaptacije na izmenjene klimatske uslove, moglo da iznosi od 15,46 milijardi dolara za period od 2020. do 2040. godine, i to pod uslovom da globalna srednja temperatura poraste samo za jedan stepen.

Ukoliko poraste za četiri stepena, smanjenje BDP-a u odnosu na potencijalni moglo bi u istom periodu da iznosi 97,54 milijarde dolara.

Foto: Unsplash.com

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin