Klimatske promene pomeraju granice staništa komaraca i produžavaju sezonu prenošenja bolesti. Evropa je ovog leta ponovo na mapi, a Srbija ima iskustvo koje ne bi trebalo da zaboravi. Sa toplijim i dužim letima menja se i to koji komarci stižu do nas. Vrste koje su nekada bile vezane za tropske i suptropske krajeve sada se šire ka severu, a sa njima putuju i virusi koje prenose. Podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) to jasno pokazuju: azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus), prenosilac denge i čikungunje, danas je odomaćen u 16 evropskih zemalja i 369 regiona, a pre samo deset godina bio je prisutan u 114 regiona. Uporedo sa tim, Evropa je 2025. godine imala 27 lokalnih izbijanja čikungunje, što je kontinentalni rekord, uključujući i prvi lokalno stečeni slučaj u francuskom Alzasu, na geografskoj širini na kojoj se to do juče nije očekivalo. ECDC ovakve sezone više ne opisuje kao izuzetak, nego kao „novu normalu”. Toplije zime, duža leta i izmenjeni režim padavina omogućavaju komarcima više generacija godišnje i dužu sezonu u kojoj mogu da prenose viruse.
Ovogodišnja sezona već je u toku. Prema nedeljnom izveštaju ECDC-a, do 22. jula 2026. u Evropi je identifikovano 35 područja zahvaćenih virusom Zapadnog Nila u šest zemalja — najviše u Italiji (20), zatim u Grčkoj (6), Rumuniji (4), Severnoj Makedoniji i Španiji (po 2) i Francuskoj (1). U Grčkoj je do 22. jula zabeleženo 21 lokalno stečeni slučaj, a kod 20 pacijenata bolest je zahvatila centralni nervni sistem. Italija je prošle godine imala najtežu sezonu u Evropi, sa 779 prijavljenih slučajeva i 72 smrtna ishoda.
Srbija u ovoj priči nije posmatrač. Virus Zapadnog Nila prvi put je registrovan kod nas 2012. godine, a od tada se svakog leta i jeseni javljaju sporadični slučajevi i epidemije različitog intenziteta. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u periodu od 2012. do 2019. godine zabeleženo je ukupno 1.016 slučajeva i 98 smrtnih ishoda. Najteža godina bila je 2018, kada je Srbija sa 415 prijavljenih slučajeva i 35 smrtnih ishoda bila druga u Evropi, odmah posle Italije. Glavni prenosilac kod nas nije egzotična vrsta, već obični kućni komarac Culex pipiens, koji je rasprostranjen i u gradovima i na selu, a virus se u prirodi održava u krugu ptica–komarac–ptica. Denga i čikungunja u Srbiji zasad nisu registrovane kao autohtone bolesti, ali „Batut” upozorava da prisustvo tigrastog komarca i sve intenzivnija putovanja u endemska područja stvaraju realnu mogućnost importovanih slučajeva i potencijalne lokalne transmisije.
Upravo zato je monitoring, a ne samo reagovanje, predstavlja ključnu mera. U Srbiji se od 1. juna 2026. sprovodi sezonski pojačan nadzor nad groznicom Zapadnog Nila, koji obuhvata i epidemiološko praćenje ljudi i entomološko praćenje brojnosti i zaraženosti komaraca. Zaključno sa 22. junom nije bio potvrđen ni jedan slučaj obolevanja kod ljudi, ali to nije razlog za opuštanje: prvi slučajevi se obično registruju u drugoj polovini jula, a najviše ih se očekuje u avgustu i septembru. Logika je jednostavna, testiranje komaraca pokazuje gde virus cirkuliše nedeljama pre nego što se pojave prvi pacijenti. Kada se bolest prepozna po ljudskim slučajevima, prozor za prevenciju je već zatvoren. Slabost sistema u većini zemalja nije nauka, nego novac i koordinacija: nadzor je skup i radno intenzivan, zahteva mreže klopki, entomologe i laboratorije, pa programi lako „ispare” kada se budžeti smanje, a lokalne službe često ne razmenjuju podatke međusobno.
Za građane su preporuke iste i neizmenjeno efikasne: repelenti na otkrivenim delovima tela, komotna odeća koja pokriva ruke i noge (tkanina pripijena uz telo nije dobra zastita od ujeda komaraca), mreže na prozorima, izbegavanje boravka na otvorenom u zoru i sumrak, kada su komarci najaktivniji. Najvažnije je ono što se radi u sopstvenom dvorištu: isušivanje svake stajaće vode — u posudama za cveće, olucima, starim gumama, kanticama i podmetačima — jer su to mesta na koja komarci polažu jaja. Vakcine protiv virusa Zapadnog Nila još nema, pa je sprečavanje uboda i dalje jedina prava zaštita. Klimatske promene su okvir koji ne menjamo preko noći, ali sezona komaraca je nešto što se može predvideti, pratiti i suziti, počev od najbliže bare.
Foto: Ilustracija generisana pomoću veštačke inteligencije (ChatGPT/DALL·E, OpenAI)
