Dijalog o klimatskim promenama postaje sve glasniji širom sveta. Ako želimo da ga razumemo, i budemo svesni koraka neophodnih za zaštitu životne sredine, važno je da razumemo jezik koji se u toj oblasti koristi. Među popularnijim izrazima nalaze se neto nula (emisija) i ugljenično neutralno, odnosno net zero (emissions) i carbon neutral na engleskom. Neretko se ovi termini i u komunikaciji kompanija i eksperata koriste naizmenično, ali nipošto ne predstavljaju istu stvar. Ono što im jeste zajedničko jeste da za cilj imaju smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Neto nula znači da količina gasova sa efektom staklene bašte (kao što su ugljen-dioksid, metan, sumpor-dioksid, azot oksid i drugi fluorougljenici) koju emituje neka ljudska aktivnost ili kompanija je praktično jednaka nuli. Ova mera osmišljena je kao korak na putu održavanja globalnog porasta temperature od maksimalno 1,5°C prema cilju postavljenom Pariskim sporazumom iz 2015. Dostići neto nultu emisiju zahteva da eliminišemo praktično sve emisije gasova staklene bašte gotovo do nule. Emisije koje nije moguće još uvek u potpunosti eliminisati, potrebno je na neki način anulirati, što znači ukloniti istu količinu gasova staklene bašte iz atmosfere koliko je i emitovano. Ovo se pre svega postiže pošumljavanjem ili primenom novih tehnologija.
U oktobru 2021. objavljeni su Naučno zasnovani ciljevi za smanjenje emisija (Science Based Targets)koji imaju za cilj da pomognu kompanijama da postave adekvatne i naučno zasnovane ciljeve kako bi dostigli neto nulu. Ovaj standard ima četiri ključna zahteva – fokus na brzo, opsežno smanjenje emisija (većina kompanija će morati da smanji 90-95% emisija da bi se kvalifikovala za ovaj zahtev), postavljanje kratkoročnih i dugoročnih naučno zasnovanih ciljeva (što u praksi znači brzo smanjenje emisija za 50% do 2030. godine i praktično nikakvu emisiju (i neutralisanje ostatka) do 2050. godine), zabranu komunikacije da je neto nula sve dok se ne postignu dugoročni ciljevi (smanjenje ugljenika od 90-95% i kompenzacija uklanjanja preostalih emisija), i dodatna ulaganja u klimatske promene (kompanije bi trebalo da finansiraju projekte klimatskih promena mimo svojih operacija, nakon što prvo smanje i nadoknade sopstvene emisije.
Ugljenično neutralno se odnosi na aktivnost ili kompaniju koja „nadoknađuje“ emitovanu količinu ugljenika i/ili drugih gasova staklene bašte tako što ulaže u projekte koji će ukloniti iz atmosfere istu količinu ugljenika koja je emitovana. Važno je znati da ovakav vid borbe protiv klimatskih promena neće zadržati svet ispod cilja postavljenog u okviru Pariskog sporazuma, jer su trenutne ukupne emisije ugljenika u atmosferu previsoke, pa se primeniti i njihovo stvarno samo smanjenje, a ne samo uklanjanje identične količine ugljenika iz atmosfere koji je emitovan. Međutim, ovo ugljenično neutralne kompanije su i dalje mnogo bolja opcije nego one koje o tome ne vode računa, a to može biti i usputna stanica do neto nultih emisija.
Neutralnost ugljenika nije cilj samo za kompanije – svi mi možemo dati doprinos kao pojedinci. Vođenje održivijeg načina života može pomoći u smanjenju našeg ugljeničnog otiska i ograničiti naš ukupni uticaj na životnu sredinu. To bi, na primer, moglo da znači češće korišćenje javnog prevoza umesto ličnog vozila, ograničavanje bacanja hrane, recikliranje ambalaže i stare odeće i smanjenje potrošnje električne energije u vašem domu.
Foto: Freepik
