Globalni prosečan nivo vode u okeanu je porastao za 3,6 milimetara godišnje u periodu od 2006. do 2015. godine, što je 2,5 puta brži tempo u odnosu na prosečnu stopu od 0,06 inča godišnje, koja je beležena tokom većeg dela dvadesetog veka. Do kraja veka, globalni prosečan nivo mora će verovatno porasti najmanje još 0,3 metra, čak i ako emisije gasova staklene bašte budu išle relativno niskom putanjom u narednim decenijama.
U nekim okeanskim kotlinama, nivo mora se povećao za čak 15 do 20 centimetara od početka satelitskih zapisa. Svakako, postoje razlike koje variraju od regije do regije, a na koje utiču jačina vetra i okeanske struje. One utiču i na to gde i koliko dugo dublji slojevi okeana zadržavaju toplotu.
Promena nivoa mora (1993-2021)
Od 1993. do 2021. godine, prosečan nivo mora se povećao u većem delu svetskih okeana (plave boje). U nekim okeanskim bazenima, nivo mora je porastao za 15-20 centimetara. Stope lokalnog nivoa mora na obali mogu biti veće od globalnog proseka zbog geoloških procesa kao što je taloženje zemljišta, ali i manje od globalnog proseka, zbog procesa kao što su dugotrajno izdizanje kopnenih masa zbog gubitka ledenih doba.
Prošli i budući porast nivoa mora na određenim mestima na kopnu može biti veći ili manji od globalnog proseka. Na to utiču lokalni faktori kao što su: taloženje zemljišta, upravljanje poplavama uzvodno, erozije, regionalne okeanske struje i slično. U Sjedinjenim Američkim Državama, najbrži porast nivoa mora se dešava u Meksičkom zalivu, od ušća reke Misisipi ka zapadu, kao i u srednjem Atlantiku. Nivo mora opada samo na Aljasci i nekim mestima severozapadnog Pacifika, mada će se taj trend promeniti u slučaju visokih emisija gasova staklene bašte.
Zbog čega je važan nivo mora i okeana?
U Sjedinjenim Američkim Državama, skoro 30% populacije živi u relativno gusto naseljenim obalnim područjima, gde nivo mora igra ulogu u poplavama, erozijama obale i opasnostima od oluja. Gledano u globalu, prema UN-ovom Atlasu okeana, 8 od 10 najvećih svetskih gradova se nalazi blizu obale.
U urbanim područjima duž obala širom sveta, porast nivoa mora ugrožava infrastrukturu neophodnu za lokalna radna mesta i regionalnu industriju. Putevi, mostovi, metroi, vodovodne mreže, bušotine za naftu i gas, termoelektrane, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, deponije – lista je praktično beskrajna – sve su pod rizikom od porasta nivoa mora.
Viši nivo vode znači da smrtonosne i razorne olujne plime, poput uragana Katrina, superoluje Sendi i uragana Majkl, prodiru dublje u unutrašnjost nego što su to nekada činile. Povišeni nivo mora takođe znači i da će češće dolaziti do poplava usled visokih plima, koje se ponekad nazivaju „iritantne poplave” jer obično nisu smrtonosne ili opasne, ali mogu biti ometajuće i skupe.
Rastući nivo mora utiče na prirodne obalne ekosisteme koji ljudima pružaju mesta za rekreaciju, zaštitu od oluja, te stanište za ribe i divlje životinje, uključujući i komercijalno vredne resurse za ribolov. Kako se nivo mora podiže, slana voda takođe zagađuje slatkovodne izvore, od kojih mnogi snabdevaju opštinske i poljoprivredne vodovode, kao i prirodne ekosisteme.
Zbog čega raste nivo mora?
Globalno zagrevanje uzrokuje porast globalnog prosečnog nivoa mora na dva načina. Prvo, ledeni pokrivači širom sveta se tope i dodaju vodu okeanima. Drugo, zapremina okeana se povećava zbog zagrevanja vode. Treći, mnogo manji faktor, a koji doprinosi porastu nivoa mora, jeste smanjenje količine vode na kopnu – akviferi, jezera i rezervoari, reke, vlažnost zemljišta. Ovo premeštanje vode sa kopna na okean uglavnom je posledica crpljenja podzemnih voda.
Od 1970-ih godina do poslednje decenije, otapanje i termalno širenje su otprilike podjednako doprineli porastu nivoa mora. Međutim, otapanje planinskih glečera i ledenih pokrivača se ubrzalo:
- Prosečan decenijski gubitak glečera u referentnoj mreži Svetskog monitora glečera petostruko se povećao tokom poslednjih nekoliko decenija, sa ekvivalentom od 171-og milimetra tečne vode u 1980-ima, na 460 milimetara u 1990-ima, na 500 milimetara u 2000-ima, do 850 milimetra u periodu od 2010. do 2018. godine.
- Gubitak leda sa Grenlandskog ledenog pokrivača se povećao za sedam puta, sa 34 milijarde tona godišnje u periodu od 1992. do 2001. godine, na 247 milijardi tona godišnje između 2012. i 2016. godine.
- Gubitak leda sa Antarktičkog ledenog pokrivača se gotovo četvorostruko povećao, sa 51 milijardu tona godišnje između 1992. i 2001. godine, na 199 milijardi tona godišnje u periodu od 2012. do 2016. godine.
Kako se meri nivo mora?
Nivo mora se meri pomoću dva glavna metoda: plimnih merača i satelitskih altimetara. Plimni merači širom sveta već više od jednog veka mere dnevne visoke i niske plime koristeći različite vrste ručnih i automatskih senzora. Na osnovu podataka sa mnogobrojnih stanica širom sveta, naučnici mogu izračunati globalni prosek i prilagoditi ga sezonskim razlikama. Od početka 1990-ih godina, nivo mora se meri iz svemira pomoću radara altimetara, koji određuju visinu površine mora merenjem brzine i intenziteta reflektovanih radarskih zraka usmerenih ka okeanu. Što je nivo mora viši, brži i jači je povratni signal.
Porast nivoa mora u budućnosti
Sa porastom globalnih temperatura, dodatni porast nivoa mora je neizbežan – koliko će on porasti i do kada, uglavnom zavisi od buduće stope emisije gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, još jedan razlog za brigu jeste i to da se veliki ledeni pokrivači na Antarktiku i Grenlandu tope, te da može doći do tačke preokreta koja će uzrokovati njihovo urušavanje.
Na svakih četiri ili pet godina, NOAA vodi međuagencijsku radnu grupu koja pregleda najnovija istraživanja o porastu nivoa mora i izdaje izveštaj o verovatnom – i “neverovatnom, ali verovatnom” – porastu nivoa mora u budućnosti za različite putanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalno zagrevanje.
U izveštaju iz 2022. godine, radna grupa je zaključila da čak i na putanji sa najnižim mogućim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i zagrevanjem (1,5 stepeni Celzijusa), globalni prosečan nivo mora će se podići za najmanje 0,3 metra do 2100. godine, iznad nivoa izmerenog 2000. godine. Ukoliko se nastavi visoka stopa emisija koje dovode do brzog urušavanja ledenih pokrivača, nivo mora bi mogao biti čak 2 metra viši u 2100. godini u odnosu na 2000. godinu.
Loše vesti: izveštaj je potvrdio da mnogi delovi Sjedinjenih Američkih Država mogu očekivati da lokalna stopa i ukupan porast nivoa mora premaši globalni prosek. Ekstrapolirajući sa posmatranih stopa, očekuje se da će se prosečan porast nivoa mora duž kopnene obale SAD-u narednih 30 godina izjednačiti sa porastom koji je zabeležen u poslednjih 100 godina (1920-2020). U nekim regionima, porast će biti još veći. Na zapadnom delu Meksičkog zaliva, na primer, očekuje se da će porast nivoa mora do 2050. godine biti oko 40 centimetra viši u odnosu na nivo iz 2020. godine – gotovo pola stope viši od nacionalnog proseka.
Ipak, ima i dobrih vesti: naučnici su zaključili da je ekstremna mogućnost (porast za oko 250 centimetra do 2100. godine u odnosu na nivo iz 2000. godine), koju nisu mogli isključiti u svom izveštaju iz 2017. godine, manje verovatna na osnovu najnovijih naučnih saznanja. To ne znači da se globalni porast nivoa mora za toliko neće nikada desiti, već samo da je izuzetno malo verovatno da će se to dogoditi do 2100. godine. Ipak, na putanji sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, ako dođe do procesa koji pokreću brzo urušavanje ledenih pokrivača, globalni nivo mora bi mogao porasti i do 3,7 metara iznad nivoa iz 2000. godine do 2150. godine.
Ako uspemo da značajno smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte, očekuje se da će prosečan porast nivoa mora u SAD-u do 2100. godine biti oko 0,6 metara u odnosu na nivo iz 2000. godine.
Međutim, sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i brzim urušavanjem ledenih pokrivača, predviđa se da bi prosečan porast nivoa mora u kontinentalnom delu Sjedinjenih Američkih Država mogao biti 2,2 metra do 2100. godine i 3,9 metara do 2150. godine.
