Preuzeto i prevedeno sa sajta United Nations Decade On Restoration
Oko 100.000 vrsta gljiva već je identifikovano, ali naučnici procenjuju da veliki broj vrsta tek treba da bude katalogizovan. Ukupan broj vrsta gljiva se kreće od 0,8 do 3,8 miliona.
Neke vrste gljiva mogu biti štetne po ljude, životinje i biljke, kao što su plesni, rak, lišajevi ili drozd. Međutim, zbog svoje raznolikosti, gljive ispunjavaju različite niše u prirodi i od velike su važnosti za ekosistem i ljude.
Benefiti gljiva
Gljive su važan deo biodiverziteta zemljišta. Ova raznolika grupa organizama može pomoći u rešavanju globalnih izazova, uključujući klimatske promene i glad. Gljive su blisko povezane sa vegetacijom i kruženjem ugljenika i hranljivih materija. Kao rezultat toga, one su glavni pokretači zdravlja tla i sekvestracije ugljenika.
Kretanje hranljivih materija
Gljive imaju sposobnost da transformišu hranljive materije na način koji ih čini dostupnim biljkama. Neke gljive su razlagači, što znači da razgrađuju biljne i životinjske ostatke, čime hranljive materije kruže i čime se povećava njihova dostupnost u zemljištu. Gljive takođe mogu da pokrenu fiksaciju azota i mobilizaciju fosfora, dve glavne hranljive materije potrebne za razvoj i produktivnost biljaka.
Ugljenični ciklus
Gljive značajno doprinose zalihama ugljenika u zemljištu. One igraju glavnu ulogu u ciklusu ugljenika kroz mrežu hrane u tlu. Razlagači cikliraju ugljenik iz legla i mrtvog biljnog materijala, dok druge vrste koje žive u međusobnoj simbiozi sa korenom biljaka (mikorizne gljive) obezbeđuju stabilnije zalihe ugljenika.
Gljive su heterotrofni organizmi (nemaju sposobnost da same stvaraju hranu od neorganskih materija), stoga se radi proizvodnje energije oslanjaju na fotosintetski ugljenik. Neke vrste ovaj ugljenik dobijaju iz eksudata korena biljaka. Zajedno, biljke i gljive obavljaju proces koji se zove sekvestracija ugljenika u tlu, hvatajući ugljenik iz atmosfere i čuvajući ga u tlu decenijama, pa i stotinama godina. Ovaj važan proces ne samo da poboljšava plodnost tla, već može pomoći i u smanjenju viška ugljenika koji su ljudske aktivnosti unele u atmosferu. Zapravo, studija pokazuje da je biodiverzitet zemljišta u stanju da uhvati do 10 tona ugljen-dioksida po hektaru godišnje.
Ishrana i sigurnost hrane
Pečurke su obično deo ishrane ljudi širom sveta. Jestive gljive su bogate hranljivim materijama kao što su vitamini B, C i D, vlaknima, mineralima uključujući kalijum, fosfor, kalcijum, a takođe su i dobar izvor proteina. Zapravo, pečurke su rangirane iznad mnogo drugih vrsta povrća kada je u pitanju njihov sadržaj proteina. Iz tog razloga, jestive gljive se smatraju dobrom zamenom za meso u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani i u ishrani ljudi koji nemaju pristup mesu.
Povrh toga, pečurke se mogu uzgajati korišćenjem poljoprivrednog otpada, ne zavise od plodnog zemljišta i ne takmiče se za resurse sa drugim prehrambenim kulturama. Stoga, uzgoj pečuraka može smanjiti agro-otpad uz povećanje ponude hrane, prihoda poljoprivrednika i stvaranja novih mogućnosti za zapošljavanje.
Ljudsko zdravlje
Pored koristi gljiva za životnu sredinu, one su takođe dobre i za zdravlje ljudi. Šest odsto jestivih pečuraka poseduje lekovita svojstva koja mogu pomoći u prevenciji bolesti i jačanju našeg imunološkog sistema.
Pečurke šitake, na primer, imaju antivirusna svojstva i mogu smanjiti holesterol. Brojne vrste pečuraka imaju niz drugih prednosti, kao što su inhibiranje tumora i razvoja side, antioksidativna svojstva i antidijabetički efekat.
Zaštita životne sredine
Utvrđeno je da gljive pomažu u razgradnji različitih zagađivača iz okoline, kao što su plastika i proizvodi na bazi nafte, farmaceutski proizvodi i proizvodi za ličnu negu. Neke od ovih supstanci poseduju „uporne“ toksine, što znači da im je potrebno mnogo vremena da se razgrade u životnoj sredini i akumuliraju u ljudima i drugim vrstama, što ima štetni efekat na organizme. Stoga, gljive mogu delovati kao moćno sredstvo za smanjenje zagađenja životne sredine.
Pored toga, studije pokazuju da neke vrste gljiva mogu pomoći u obnovi ekosistema unapređivanjem pošumljavanja u degradiranim zemljištima, te da mogu delovati kao kontrola štetočina jer su neke vrste patogeni zglavkara i nematoda.
Održivi materijali
Micelija predstavlja strukturu korena pečuraka i koristi se za zamenu neodrživih materijala kao što su plastika, sintetički i proizvodi životinjskog porekla. Proizvodi micelija su biorazgradivi i iziskuju manje vode i zemljišnih resursa za proizvodnju. Neki od proizvoda zasnovanih na miceliji, a koji se već nalaze na tržištu jesu proizvodi odeće, obuće, održive kože, proizvoda za negu kože i proizvoda koji se koriste za pakovanje.
Kako zaštititi gljive u tlu?
Brojni faktori mogu ugroziti raznovrsnost i funkcionisanje gljiva u zemljištu. Neki od njih su krčenje šuma, korišćenje zemljišta u poljoprivredi, degradacija zemljišta i zaslanjivanje. Zbog toga je održivo upravljanje zemljištem i očuvanje ekosistema od suštinskog značaja za očuvanje raznovrsnosti gljiva i za povećanje koristi od njihovih usluga za ekosistem, za ljude i prirodu.
