Koliko recikliramo u Srbiji

Reciklaža predstavlja mnogo više od samo smanjenja količine otpada koji se šalje na deponiju, a benefiti koje sa sobom nosi nisu samo ograničeni na životnu sredinu,već postoje i očigledne ekonomske i društvene prednosti.

Bilo da se radi o plastici, papiru ili aluminijumu, proizvodi i materijali koji se mogu koristiti nakon što ispune svoju prvobitnu svrhu daleko su od toga da nemaju vrednost. Ustvari, većina materijala ima veliku reciklažnu vrednost. Procenjuje se da se do 75% celokupnog otpada može reciklirati ili ponovo iskoristiti, što je procenat koji pokazuje koliko efektan proces reciklaže može biti ako se uradi kako treba. Gotovo sve što vidimo oko sebe može se reciklirati, iako različiti materijali zahtevaju različite tehnike kada se recikliraju. Većina materijala koji se obično mogu reciklirati uključuju baterije, biorazgradivi otpad, odeću, elektroniku, odeću, staklo, metale, papir, plastiku i još mnogo toga.

Osim očuvanja resursa reciklaža nosi i druge benefite. Pravljenje proizvoda od recikliranih materijala obično zahteva manje energije nego njihovo pravljenje od novih sirovina. Na primer, proizvodnja novog aluminijuma od starih proizvoda koristi 95% manje energije u odnosu na proizvodnju izvorne sirovine. Za čelik, to je oko 70% uštede energije.

Kada je u pitanju Srbija, reciklaža nije nešto čime se baš možemo pohvaliti. Prema podacima iz Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu (koji možete u celosti pogledati na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine) generisali smo oko 12 miliona tona otpada. Skoro 80% toga je industrijski otpad u okviru koga su pepeo, šljaka i prašina iz termolektrana generisani u količini od 7,78 miliona tona, većina ovog otpada završava na deponijama pepela i šljake.

U slučaju ambalažnog otpada u toku 2020. godine reciklirano je skoro 60% ukupne količine od preko 360 hiljada tona ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iste godine. Više od polovine reciklirane ambalaže bilo je od papira i kartona. Za ovaj dobar primer, pre svega zaslužna je dobra saradnja između komercijalnog sektora, operatera i reciklera koji učestvuju u ovom procesu kao i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je dao okvir za uspostavljanje ovog sistema. U Srbiji je još pre skoro 10 godina osnovano i Udruženje reciklera Srbije. Više informacija o njihovim aktivnostima i reciklaži uopšte možete pogledati na njihovom sajtu reciklerisrbije.com.

Komunalni otpad koji generiše stanovništvo iz godine u godinu se povećava. 2020. godine generisano je ukupno 2,92 miliona tona otpada ili 1,15 kilograma dnevno po stanovniku, što je za 80 grama više nego 2017. godine. Od ukupno generisanog komunalnog otpada samo 15,7% je reciklirano. Prvenstveni razlog za ovako mali stepen reciklaže je nedostatak infrastrukture za primarnu selekciju u mnogim opštinama u Srbiji. Postoje i svetli primeri kao što je, na primer, opština Ražanj koja želi da postane ekološka oaza (više pročitajte na sajtu Energetskog portala). U skorije vreme pojavljuje se sve više inicijativa koje žele da se bave pitanjem problema reciklaže komunalnog otpada. Na sajtu gdereciklirati.rs se nalazi interaktivna mapa koja vam pokazuje gde koji otpad možete recilirati u Srbiji. Od nedavno su se na ulicama Beograda pojavili i reciklomati, uređaji u koje građani za reciklažu mogu odložiti staklene flaše, PET plastičnu ambalažu, limenke i tetra pak ambalažu. Tačne lokacije ovih uređaja možete pronaći na sajtu reciklomat.rs. Treba istaći i projekat Eko-kesa za čistiji grad koji već niz godina sprovodi Beogradsko javno komunalno preduzeće Gradska čistoća. U okviru ovog projekta građani mogu dobiti zelene eko kese u koje mogu da za reciklažu odvajaju PET ambalažu, metalnu ambalažu, karton, papir i tetrapak. Tačna uputstva kako da se priključite ovom projektu pogledajte na sajtu gradske čistoće.  Reciklaža je apsolutno neophodna ako želimo da smanjimo količine otpad na deponijama i negativne uticaje po životnu sredinu. Međutim, kada razmišljate o reciklaži, trebalo bi da razmislite o konceptu 3R –  reduce, reuse, recycle (smanjiti, ponovo upotrebiti i reciklirati). Razmislite o tome da li vam nešto uopšte treba pre nego što ga kupite, stvari koje imate, a više vam ne trebaju ili ne mogu da se koriste za svoju predviđenu namenu probajte da iskoristite na neki drugi način i na kraju, kad nešto bacate potrudite se da taj otpad bude recikliran.

Pogledajte video:

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin