Koliko smo izloženi buci?

Prekomerna izloženost buci može izazvati zdravstvene probleme kod ljudi i divljih životinja, kako na kopnu tako i u moru. Od saobraćajne buke do rok koncerata, glasni ili neizbežni zvuci mogu izazvati gubitak sluha, stres i visok krvni pritisak.
buka

Svaki zvuk, bilo da nam je prijatan ili ne, ukoliko se jačinom izdvaja od ostalih predstavlja buku kojoj smo izloženi, kako u životnoj sredini, tako i u radnom okruženju. Buka je obično potcenjena pretnja, međutim ona može da izazove niz kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih problema, kao što poremećaj sna, kardiovaskularni problemi, manjak koncentracije, pa samim tim i slabije rezultate u školi ili na poslu, oštećenje sluha i drugo.

Koliko glasno je preglasno?

Smernice Svetske zdravstvene organizacije za buku preporučuju manje od 30 decibela u spavaćim sobama tokom noći za kvalitetan san i manje od 35 decibela u učionicama kako bi se omogućili dobri uslovi nastave i učenja.

Najmanje jedan od pet Evropljana trenutno je izložen nivoima buke koji se smatraju štetnim po njihovo zdravlje, prema izveštaju o zagađenju životne sredine bukom Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Drumski saobraćaj je najveći izvor zagađenja bukom u Evropi, zatim slede železnica, avioni i industrija. Očekuje se da će usled povećane potražnje za mobilnošću nivo buke rasti i u urbanim i u ruralnim oblastima tokom sledeće decenije.

Izveštaj takođe daje procenu da je oko 113 miliona ljudi pogođeno dugotrajnim povećanim nivoima saobraćajne buke. U većini evropskih zemalja, više od 50% stanovnika u urbanim sredinama izloženo je nivoima buke od saobraćaja od 55 decibela ili više tokom perioda dan-veče-noć.

Dugotrajno izlaganje buci ima značajan uticaj na zdravlje. Na osnovu informacija SZO, EEA procenjuje da izloženost, kakva je prisutna u Evropi, izaziva 12.000 prevremenih smrti i doprinosi pojavi 48.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca (uzrokovane sužavanjem srčanih arterija) godišnje širom Evrope. Takođe se procenjuje da, usled izloženosti buci, 22 miliona ljudi pati od hronične jake uznemirenosti, a 6,5 miliona pati od hroničnog poremećaja sna.

Ometanje razvoja i obrazovanja u ranom detinjstvu izazvano bukom može imati doživotne posledice na akademska postignuća i zdravlje. Studije i statistike o efektima hronične izloženosti buci aviona na decu su otkrile da izlaganje buci šteti kognitivnim performansama dece, te da postoji dosledna povezanost sa narušenim blagostanjem i motivacijom u ograničenoj meri, kao i umereni dokazi uticaja na krvni pritisak i lučenje hormona stresa kateholamina.

U Srbiji, prema podacima iz studije objavljene još 2011. godine pokazalo se da je više od 60% gradskog stanovništva izloženo nivoima saobraćajne buke za koje se smatra da ozbiljno ugrožavaju kvalitet života. Pored toga, približno 25% stanovništva je izloženo tolikim nivoima buke da je došlo do pojave posledica po zdravlje. Izloženost stanovništva Srbije buci je dodatno povećana u proteklih deset godina, srazmerno sa rastom broja vozila i povećanjem obima ekonomskih aktivnosti.

Foto: Chairul Fajar na Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin