Kako bi se ispitalo u kojoj meri inflacija i trenutna ekonomska kriza utiče na ljude kada je u pitanju održivost agencija GfK je spojila rezultate više istraživanja, od kojih je jedno obuhvatilo preko 98.000 domaćinstava iz preko 10 zemalja u Evropi, a drugo je obuhvatalo rezultate o održivim navikama koje GfK sprovodi već 10 godina u nazad u 28 zemalja.
Svet je u permakrizi, pojmu definisanom kao „produženo razdoblje nestabilnosti i nesigurnosti“. Poznati britanski Kolinsov rečnik objavio je da je reč „permacrisis“, prevedeno na naš jezik – permakriza, obeležila 2022. godinu, zbog toga što je ona bila godina nestabilnosti i inflacije, kao i godina koja je postavila pitanje da li je i u kojoj meri održivost važna u društvu?
Na osnovu rezultat istraživanja odgovor je „da, veoma je važna“. Ljudi su zabrinuti zbog zagađenja životne sredine, klimatskih promena i očekuju veću odgovornost od kompanija i brendova. Pored asortimana proizvoda i klasičnih potreba koje proizvod ili brend ispunjava, više potrošača smatra relevantnim vrednosti koje brend predstavlja i kako se isti ponaša.
Tokom proteklih godina ekološka svest se razvila u ličnu vrednost potrošača. Na osnovu praćenja održivih navika potrošača, u skoro svih 28 zemalja koje su obuhvaćene istraživanje, povećao se značaj očuvanja životne sredine, osim u Kini koja je jedini izuzetak. 52% potrošača je izjavilo da im je održivost postala važnija zbog krize COVID-19, što je rezultiralo bližom vezom sa prirodom.
Nije iznenađenje da je ove godine inflacija skočila na prvo mesto zabrinutosti u 22 zemlje. Ipak, stavovi i ponašanja prema životnoj sredini pokazuju se „otpornim“. U 2020. klimatske promene su bile najveća briga, potisnute krizom sada su na trećem mestu. 72% potrošača identifikuje klimatske promene kao izuzetno ili veoma ozbiljno pitanje, a zagađenje životne sredine je takođe konstantno još od 2018. godine i nalazi se među prvih 5 stavki koje izazivaju brigu kod potrošača.
Sa više poplava, suša i šumskih požara nego ranije, klimatske promene sve intenzivnije utiču na sve veći broj ljudi, što rezultira promenom stava. Dok su klima i priroda nekada bile teme za mlade i ljude srednjih godina, sada 73% ljudi starijih od 60 godina identifikuje klimatske promene kao ozbiljan problem.
Dok samo polovina potrošača misli da oni lično mogu da naprave razliku za životnu sredinu, 80% očekuje da kompanije obrate pažnju na životnu sredinu – a više njih prihvata ovu odgovornost. Međutim, 6 od 10 potrošača je skeptično i veruje da su kompanije zainteresovane samo za sopstveni profit, sumnjajući u njihovu iskrenu posvećenost održivosti.
Za održivost se sada već može reći da ulazi u mejnstrim, posebno u razvijenijim zemljama, ali nisu svi ljudi ekološki osvešćeni na isti način, te održivo ponašanje može poprimiti različite oblike i odlike. Ono što je važno jeste da u narednom periodu svi zajedno, kompanije, institucije i ostali, radimo na tome da naše svakodnevno ponašanje učinimo održivim.
Foto: Unsplash
