Koliko su biljna mleka (zapravo) dobra za planetu?

Biljna mleka, nastala kao alternativa kravljem prave se već vekovima, ali njihova popularnost sve je izraženija poslednjih nekoliko godina. Ipak, nisu sva biljna mleka povoljna za Zemlju koliko smo do sada mislili.
biljna mleka

Farme krava su među najvećim uzročnicima ugrožene životne sredine i zagađene vode. Svake godine, prosečna krava proizvodi oko stotinu kilograma metana, odnosno blatnog gasa ili zasićenog ugljovodonika, koji je oko 28 puta potentniji u zagrevanju atmosfere.

Prema podacima Svetske fondacije za prirodu (World Wide Fund for Nature), u Americi je potrebno 144 galona vode za proizvodnju galona mleka, te je poslednjih godina američka mlečna industrija značajno umanjila broj krava, što je dovelo do pozitivnih promena u emisiji metana, dok je prodaja biljnih mleka u 2022. godini porasla za 4%.

Zbog ovih i sličnih ekološko osvešćenih razloga, ali i razloga kao što su dijetetske preferencije, netolerancija na laktozu i alergije, mnogi ljudi danas biraju biljna mleka kao alternativu kravljim. Ipak, da li su i koliko alternative dobre za životnu sredinu, i koja alternativa je najbolja?

Najpopularnija biljna mleka

Najpopularnija alternativa kravljem je bademovo mleko i dobre vesti za njegove pristalice jesu, između ostalog, rezultati jednog istraživanja iz 2015. godine koje je pokazalo da je upotreba delova badema, kao što su biomasa voćnjaka, ljuske i školjke za prehranu životinja, doprinela tome da bademi budu rangirani kao karbon-neutralni ili čak karbon-negativni.

S druge strane, uzgajanje badema iziskuje potrošnju velikih količina vode. Prema jednoj od studija, potrebno je tri galona za proizvodnju svega jednog kalifornijskog badema. Dodatno, 80% svetske proizvodnje badema odvija se u Kaliforniji, gde su česte suše i nedostaci vode.

Oprašivanje bademovih drva takođe je rastući problem; u proseku 70% komercijalnih pčela u Americi potrebno je za taj proces. Međutim, uginuće pčela deo je ovog procesa zbog toga što ih preterani rad izlaže pesticidima i parazitima.

Kokosovo mleko ima veliku prednost u odnosu na druga biljna mleka zbog niske potrošnje vode u procesu proizvodnje. Drva kokosa skladište ugljenik, što je od značaja za sprečavanje emisije gasova staklene bašte.

Kokos je ponekad uzgajan kao poseban usev, zvani monokultura, koji šteti biodiverzitetu i kvalitetu zemlje. Takođe, visoka potražnja utiče i na povećano siromaštvo šuma u nekim predelima, a zbog toga što kokos raste u tropskim predelima, izvoz njega i njegovih proizvoda iziskuje mnogo fosilnih goriva. Takođe, postoje i brige za dobrobit radnika, ali i životinja.

Ovseno mleko je u poređenju sa kravljim odgovorno za 80% manje emisije gasova staklene bašte, isto toliko manje upotrebe zemljišta, kao i upotrebe 60% manje energije. Međutim, većina uzgoja ovsa je monokultura velikih razmera, iako je najveći deo za hranu za stoku, a ne za mleko.

Izveštaj iz 2018. godine pokazao je da je pesticid glifosat pronađen u svim namirnicama koje sadrže zob zbog toga što su farmeri prskali hebricid Raundap (Roundup) na ovas pre žetve. Međutim, kompanija Oatli (Oatly), najveći proizvođač napitaka od ovsenog mleka, tvrdi da njegov dobavljač ne koristi glifosat.

Foto: Polina Tankilevitch na Pexels

Mleko od riže iziskuje manje zemljišta od sojinog ili bademovog mleka, i mnogo manje od kravljeg mleka.

Za proizvodnju ovog mleka potrebna je otprilike jednaka količina vode kao za bademovo mleko, dok je emisija gasova staklene bašte jača od svih alternativnih mleka, osim naravno, kravljeg, zbog toga što bakterije koje nastaju u pirinačnim poljima emituju veliku količinu metana. Pojedina pirinačna mleka mogu sadržati i arsenik, a đubriva koja se koriste za proizvodnju riže mogu zagađivati vodene puteve.

Sojino mleko iziskuje fosilnih goriva koliko i bademovo, mada koristi jedva desetinu vode koja je potrebna bademima. Soja se smatra „čudesnom biljkom“ zbog toga što sadrži sve esencijalne amino kiseline potrebne ljudima.

Ipak, postoje i negativni aspekti proizvodnje ove vrste biljnog mleka, od kojih je najveći potreba za velikom površinom zemljišta za uzgoj istih. Obezbeđivanje zemljišta za ovu biljku u velikoj meri utiče na krčenje šuma Amazona i jedno istraživanje pokazalo je da je za četvrtinu sojinog mleka potrebna približno jedna kvadratna milja zemlje.

Kada posmatramo soju kao krivca monokulture krčenja šuma, moramo upamtiti da se velika količina soje zapravo koristi za prehranu životinja, ne za proizvodnju mleka. U proseku, 1 na 14 kalorija koje unesu krave koristi se u mleku koje ljudi konzumiraju. Laički rečeno, iste sojine kalorije čovek može direktno da unese preko biljnih mleka, umesto da ih konzumira preko kravljih.

Foto: Franki Chamaki na Unsplash

Novajlije

Bez obzira na neke od negativnih faktora proizvodnje, mnogo je benefita u konzumaciji alternativnih mleka, od unosa benefita samih biljki i mahunarki, do unosa manjeg broja kalorija i masti i izbegavanja unošenja hormona koji se nalaze u kravljem mleku.

Neke biljke nude potencijalno još veće benefite nego navedena alternativna mleka i njihova popularnost sve je veća.

U proizvodnji mleka od lešnika koristi se manje vode nego u proizvodnji bademovog zbog toga što su lešnici uzgajani u područjima sa većom količinom kiša i zbog toga što su indirektno oprašeni vetrovima, a ne pčelama.

Takođe, i grašak raste u vlažnim područjima, te je mleko od graška bogato proteinima.

Mleko od konoplje smatra se revolucionarnim zbog toga što duboko korenje konoplje poboljšava strukturu tla, a biljka stvara hlad, smanjujući rast travki i otklanjajući potrebu za đubrivima. Takođe, delovi konoplje koji ne bivaju iskorišćeni za mleko se mogu iskoristiti za razne stvari, kao što su ubrusi i alternative za plastiku.

Ipak, ima dobrih vesti i za ljubitelje kravljeg mleka koji ne žele da se odreknu ukusa, a žele da pomognu u očuvanju Planete. Naučnici napreduju sa stvaranjem mleka nastalog u laboratoriji koje će imati isti ukus kao kravlje, mada je za uspeh tog mleka u kontekstu održivosti potrebno koristiti isključivo obnovljive izvore energije.

Foto: Lisa Redfern na Pixabay

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin