Dok je 155 zemalja obećalo da će smanjiti emisiju metana za 30% do 2030. godine u okviru inicijative Global Methane Pledge, nova istraživanja pokazuju da su globalne emisije metana u porastu rekordnom brzinom u poslednjih pet godina. Najmanje dve trećine godišnjih emisija metana potiče od ljudskih aktivnosti, uključujući poljoprivredu, fosilna goriva, deponije i otpad. Istraživači upozoravaju da ovaj zabrinjavajući trend “ne može da se nastavi ako želimo da održimo klimu koja je pogodna za život.”
Koncentracije metana u atmosferi dostigle su više od 2,6 puta nivoe pre industrijske ere, što je najviši nivo viđen u proteklih 800.000 godina. Ako se trenutni trendovi emisije nastave, globalne temperature bi mogle porasti za 3 do 5 stepeni Celzijusa do 2100. godine
Metan, veoma jak gas sa efektom staklene bašte, proizvode i ljudski i prirodni izvori, poput močvara. Znatno je efikasniji u zadržavanju toplote u atmosferi nego ugljen-dioksid tokom prvih dvadeset godina nakon oslobađanja.
Nedavna procena otkriva da su ukupne godišnje emisije metana porasle za 20%—što je jednako 61 milion tona—tokom poslednjih dvadeset godina. Glavni uzroci ovog porasta uključuju emisije iz nafte i gasa, rudarstva uglja, stočarstva i raspad organskog otpada u uslovima bez kiseonika na deponijama.
Samo su Evropska unija i donekle Australija uspele da smanje emisije metana iz ljudskih aktivnosti u poslednjih dvadeset godina, a najveći regionalni porasti emisije zabeleženi su u Kini i jugoistočnoj Aziji.
U 2020. godini, gotovo 400 miliona tona—65% ukupnih globalnih emisija metana—proizvedeno je ljudskim aktivnostima, pri čemu poljoprivreda i otpad doprinose dvostruko više nego industrija fosilnih goriva.
Povećanje prosečne globalne temperature polako dostiže 1,5 °C, a mi tek počinjemo da se suočavam sa svim posledicama toga, pa se postavlja pitanje šta nas sve dalje čeka u slučaju daljeg povećanja temperature, što je sve izvesnije, posebno ako koncentracije metana nastave da rastu.
