Najveće pretnje migratornim vrstama globalno predstavljaju prekomerna eksploatacija i gubitak staništa usled ljudskih aktivnosti. Najozbiljnija pretnja je pred ribljim svetom – čak 97 odsto vrsta migratornih riba je na ivici izumiranja.
Migratorne vrste redovno putuju, mnoge i hiljadama kilometara, da bi sa jedne tačke na planeti stigle na drugu. Često su to vrlo specifična staništa, a za ove vrste predstavljaju destinacije na kojima se razmnožavaju i hrane. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je studiju – prvu ove vrste – o stanju migratornih vrsta, kojim poziva na akciju kako bi se ove vrste spasile. Pored ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju različita staništa, nije zanemarljiv ni uticaj klimatskih promena koje ne predstavljaju samo direktnu pretnju več i posredno, kao “pojačivač” drugih pretnji kao što je zagađenje.
Prema prognozama ove studije, klimatske promene će imati sve veći uticaj na biodiverzitet u narednim decenijama. Globalni porast temperature može uticati na to da migratorne vrste na svoje destinacije stignu prerano, prekasno i čak – da ne stignu. Uz to, porast temperature može uticati na promene odnosa polova među određenim vrstama kao što su morske kornjače, kod kojih se pol formira na osnovu spoljašnje temperature. Takođe, temperatura kod nekih vrsta utiče na dostupnost hrane i brojnost mladunaca. Na primer, u doba ekstremnih vrućina, afrički divlji psi se manje hrane i imaju manje štenaca.
Pozitivna strana priče jeste činjenica da je ovu situaciju moguće promeniti i spasiti sve migratorne vrste uz snažnu koordinisanu akciju na svim nivoima. Potrebno je zajedničkim snagama raditi na očuvanju specifičnih staništa i zabrani lova (jačoj kontroli krivolova). Takođe je poželjno pojačati aktivnosti identifikacije i zaštite važnih lokacija za ove vrste kroz borbu protiv različitih vrsta zagađenja – svetlosnog, zvučnog, hemijskog…
Foto: Michael Schwarzenberger from Pixabay
