Na Himalajima, nedaleko od podnožja Mont Everesta, leži glečer Imja-Lhotse Šar, gde je Dejvid Rauns sproveo svoje doktorsko istraživanje. Od 2013. do 2017., on i njegov tim redovno su posećivali Nepal da izmere glečer, kako se brzo povlačio i kako je jezero u njegovom podnožju raslo.
„Otići na isto mesto i videti kako se jezero širi, a kako se glečer brzo smanjuje, u najmanju ruku nam je otvorilo oči“, rekao je Rauns, sada docent na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu.
Rauns je vodeći autor studije iz januara 2023. u časopisu Science koja predviđa da bi glečeri u svetu mogli izgubiti čak 40% svoje mase do 2100. Istraživači su modelirali glečere širom sveta, ne računajući ledene pokrivače Grenlanda i Antarktika, da bi predvidi kako će na njih uticati porast globalne temperature od 1,5 do 4 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske temperature.
Studija je otkrila da bi već sa povećanjem temperature od 1,5 stepeni Celzijusa, 50% svetskih glečera nestalo i doprinelo porastu nivoa mora za 9 centimetara do 2100., a ako ovo povećanje dostigne 2,7 stepeni skoro svi glečeri u centralnoj Evropi, zapadnoj Kanadi i SAD (uključujući Aljasku) će se istopiti. U najgorem scenariju, ako porast temperature bude 4 stepena Celzijusa, 80% svetskih glečera će nestati i doprineti porastu nivoa mora za 15 centimetara.
Pročitajte više na sajtu NASA-e.
Foto: Daniel Alton Byers via Wikimedia Commons
