Đubrivo je svakako jedna od najvoljenijih reči svakog farmera i ekologa, međutim ono nije bezgrešno. Način na koji nastaje i njegova često neadekvatna primena mogu dovesti do ozbiljnih problema kao što je smanjenje plodnosti zemlje, pa u nekim slučajevima i njene potpune jalovosti.
Ovom problematikom bavi se nova studija koju nadgleda Univerzitet u Kvinslendu, u Australiji. Studija ispituje nove metode implementacije đubriva kojim bi prinosi bili daleko veći, kao i benefiti po planetu.
Profesorka Suzana Šmit sa departmana za Zemljoradnju i Prehrambene nauke oslanja se na ideju o Strategiji preciznog đubrenja (engl. Precision Compost Strategy – PCS) i njenom uticaju na poljoprivredu velikih razmera – pre svega na prinose, zdravlje tla i na preusmeravanje biootpada sa deponija gde od istog nastaju ogromne količine štetnih gasova:
„Umesto da se oslanja samo na mineralna đubriva, PCS podrazumeva dopunjavanje adekvatne vrste đubriva hranljivim materijama, kako bi odgovaralo potrebama zemljišta i useva“, objašnjava profesorka Šmit. „Tla koja su postala zbijena i kisela se zatim snabdevaju kiseonikom i njihov štetni uticaj po useve se neutrališe, što za rezultat ima zadržavanje veće količine vode, lakši rast korenja i ishranu za organizme koji održavaju tlo i useve zdravim.”
Profesorka tvrdi da od zdravlja tla nema važnijeg faktora u obezbeđivanju globalnih izvora hrane:
“Trenutno je 30 odsto svetskog poljoprivrednog zemljišta klasifikovano kao “degradirano”, a prognoze su takve da bi taj procenat do 2050. godine mogao da stigne do čak 90 odsto. Naše istraživanje procenjuje da bi PCS mogao da poveća godišnju globalnu proizvodnju osnovnih žitarica za 96 miliona tona, ili 4 odsto trenutne proizvodnje. To će imati znatnog efekta na potrošače, rešavanjem problema nestašice hrane, ali i napumpavanja cena.”
Studija napominje da PCS takođe može biti važan saveznik u borbi protiv klimatskih promena:
“Samo u Australiji, svake godine na deponijama završi sedam miliona tona biootpada koji se tamo, pored mnogih neželjenih efekata, pretvara i u ogromne količine gasova staklene bašte, a oni se lako mogu izbeći. Ako tom otpadu promenimo namenu, možemo obnoviti krucijalne zalihe ugljenika u gornjim slojevima tla. Strategija je korisna čak i u finansijskom smislu – preusmeravanje samo 15.000 tona biootpada može uštedeti lokalnim vlastima čak dva do tri miliona dolara godišnje.”
Kao jedan od najkonkretnijih primera koji idu u korist strategiji navodi se farma šećerne trske na krajnjem severu Kvinslenda: Njen vlasnik Toni Rosi tvrdi da njegova porodična firma koristi tehnike preciznog đubrenja već sedam godina, sa izuzetnim uspehom:
“Uspeli smo da prepolovimo količinu upotrebljenog đubriva, a prinosi su isti,” kratko zaključuje Rosi.
U okviru studije analizirane su tehnike đubrenja na preko 2.000 imanja širom sveta.
Foto: University of Queensland
