Nedostaci merenja: Zagađenje prekomerno, a vazduh čist?

U Srbiji, makar prema Agenciji za zaštitu životne sredine zagađenje je ili prekomerno ili je vazduh potpuno čist, bez sredine između. Ti podaci očigledno ne odgovaraju realnosti, a kada bi se primenjivali standardi Svetske zdravstvene organizacije cela Srbija bi bila prekomerno zagađena.
zagađen vazduh srbija

Preuzeto sa sajta N1

Kako nedostaci u zvaničnim merenjima zagađenja vazduha iskrivljuju pravu sliku stanja u Srbiji

Izveštaji o kvalitetu vazduha koje svake godine objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) sredine nisu samo nepotpuni i u svojim ocenama dezinformišući. Oni se spotiču na samom početku, kod naizgled jednostavnog pitanja: kako oceniti vazduh?

Ako se vodite zvaničnim izveštajima koje objavljuje ova državna agencija, pravi odgovor je: zagađenje je ili prekomerno, ili ga nema uopšte. Ocena je ili najniža moguća ili najviša moguća, nema ničeg između, što ne odgovara realnosti, jer prema podacima samo od akutnih posledica zagađenja česticama PM 2,5 po zvaničnim procenama umre oko 10.000 ljudi godišnje, piše sajt Klima 101.

Izmišljanje čistog vazduha

Kao primer iz prakse navode se podaci o zagađenje česticama PM 2,5 iz prošlogodišnjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

Kako se navodi u izveštaju, na ukupno 28 stanica u Srbiji se vrše automatska merenja koncentracije čestica PM 2,5. Od njih 28, na 10 mernih stanica zabeleženo je prekomerno zagađenje, koju čini srednja godišnja koncentracija preko 25 mikrograma po metru kubnom. U pitanju su gradovi kao što su Novi Pazar, Valjevo, Užice…

Po nomenklaturi SEPA, na preostalih 18 mernih stanica vazduh je čist ili neznatno zagađen. Međutim, pregledom ponuđene tabele vrednosti postaje jasno da rezultati sa ovih 18 mernih stanica ne mogu da se nazovu pozitivnim.

Primera radi, na dve beogradske stanice koje navodno ne prikazuju prekomerno zagađenje izmerena vrednost je tačno graničnih 25: da je zagađenja bilo samo malo više u toku godine, ovaj vazduh bio bi ocenjen kao prekomerno zagađen, ali pošto nije, on je izgleda čist. Na još dve merne stanice koncentracija je samo nešto manja: 23 μg/m³.

Ni u ostatku zemlje situacija nije mnogo bolja. Najniža zabeležena srednja godišnja vrednost u celoj zemlji je čak 15, a prosek godišnje koncentracije čestica PM 2,5 u svim ovim navodno čistim mernim stanicama je čak 21,16 mikrograma po metru kubnom.

Slika koju daje opšta ocena u godišnjem izveštaju, po kojem je prekomerno zagađenje primećeno na 10 od 28 mernih stanica, time je u najmanju ruku obmanjujuća, makar ako nam je cilj da se informišemo o opasnosti koje zagađenje ima po naše zdravlje.

U članku se navodi da je na nivou EU je granica prihvatljivosti zagađenja česticama PM 2,5 spuštena na 20 μg/m³. Da je Srbija usvojila nove kriterijume, veliki broj naselja širom zemlje bi iznenada postala mesta ne čistog, već prekomerno zagađenog vazduha.

Ocene koje izdaje SEPA ulaze u ukupne godišnje ocene kvaliteta vazduha u Srbiji, podeljene po oblastima, a koje svake godine usvaja Vlada Republike Srbije. I kao što ovaj primer jasno pokazuje, one su arbitrarne, nedovoljno precizne i dezinformišuće.

Gde je nestalo umereno zagađenje?

Izveštaji SEPA su nekada zapravo imali tri kategorije, a u svojim ocenama Agencija je upotrebljavala tzv. granice tolerancije: vrednost koja je, primera radi, 50 odsto više od granične. Vazduh je u zvaničnim ocenama nekada bio čist – ako je srednja godišnja vrednost ispod dozvoljene granice, umereno zagađen – ako je ona iznad dozvoljene vrednosti ili prekomerno zagađen ako je ona daleko iznad granice.

Međutim, iako nikakve realne politike smanjenja zagađenja nisu sprovođene, ova granica tolerancije se smanjivala iz godine u godinu u izveštajima SEPA, dok nije redom nestala za sve izvore zagađenja. A sa njom nestala je i kategorija umerenog zagađenja.

Kada bismo uzeli aktuelne zdravstvene smernice koje nudi Svetska zdravstvena organizacija, videli bismo crno na belo koliko je zapravo sve ovo promašeno i koliko smo daleko od zaista čistog, zdravog vazduha: SZO je, naime, 2021. godine preporuku granične vrednosti zagađenja česticama PM 2,5 smanjio sa 10 mikrograma po kubnom metru na pet.

Po tim kriterijumima, niti jedno mesto u Srbiji nije imalo izmereno čist vazduh – godinama.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin