U studiji koju su predstavili ministarstvo ekologije i ministarstvo privrede i klime, stručne ustanove su izložile različite scenarije za period od 2022. do 2050. godine, u zavisnosti od globalnog zagrevanja.
Po najoptimističnijem scenariju nastaće troškovi od 280 milijardi evra. Ukazuje se da rezultate ne treba shvatati kao prognozu. Oni pokazuju šta pod određenim pretpostavkama može da se dogodi, piše DPA.
Prema predstavljenim modelima, prosečni godišnji troškovi ekstremnih pojava kao što su suše ili poplave od 2030. do 2050. će godišnje da rastu jedan i po, do pet puta. Konkretno, 2050. godine to će značiti gubitak bruto domaćeg proizvoda od 0,6 do 1,8 odsto.
Privreda će nazadovati i u najpovoljnijem scenariju, ako se ne preduzmu mere za prilagođavanje globalnom otopljavanju. Više zelenila u gradovima i druge mere mogu da smanje čisto ekonomske troškove, izražene kao gubitak BDP-a, za 60 do 100 odsto.
Autori su upozorili i da su predstavljene vrednosti donje granice, pošto je nemoguće kvantitativno izraziti i modelima predstaviti sve posledice klimatskih promena.
Uz te promene idu na primer i opadanje kvaliteta života i biodiverziteta, kao i smrtni slučajevi. „Može se dakle prepostaviti da bi troškovi klimatskih promena mogli da budu i znatno veći.“
