Neto merenje električne energije ključno za unapređenje statusa prozjumera

Više od 800 domaćinstava u Srbiji proizvodi električnu energiju uz pomoć solarnih centrala na svojim krovovima. Ipak, od samog početka primene instituta kupac-proizvođač električne energije, kako je zvaničan naziv za prozjumere u Srbiji, ovi građani su se susreli sa brojnim izazovima.
solarna energija srbija

Preuzeto sa sajta Biznis

Kako bi se unapredio status prozjumera neophodno je da se u potpunosti primeni princip neto merenja na način kako je to previđeno zakonima iz oblasti energetike, ocenjeno je na panel diskusiji „Kako unaprediti status prozjumera“.

Zatim je važno da se obezbedi mogućnost otkupa viškova električne energije na kraju obračunskog perioda, omoguće dodatne fiskalne olakšice za izgradnju solarnih elektrana i ukine limitiranje instalisane snage elektrane za domaćinstva, kako je predloženo u novom nacrtu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) koji će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije u toku prolećnog zasedanja.

„Ako pogledamo našu mapu puta ka energetskoj tranziciji, koja se uobličava kroz Integrisani nacionalni energetski klimatski plan, prozjumeri popunjavaju svih pet područja koje taj plan definiše – energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, energetsku sigurnost, inovacije i uticaj na unutrašnje tržište. Prozjumeri svojim dolaskom na srpsko tržište donose ključni element za energetsku tranziciju – hrabrost“, izjavio je Slobodan Perović iz kompanije RP Global OIE.

Jedan od prvih kupaca-proizvođača u Srbiji, Nenad Maričić, naglasio je da je trenutni način obračuna za prozjumere nepovoljan, s obzirom na to da se nastali viškovi u proizvodnji, koji se prenose kao kredit u sledeći mesec, smatraju osnovicom za obračun poreza i drugih naknada.

Foto: Pixabay.com

„To je potpuno pogrešno. Ukoliko je proizvodnja veća od potrošnje, onda osnovica za obračun treba da bude nula kilovat-časova (kWh). To je osnovni princip neto-merenja i kada na taj način primenimo obračun većina zahteva koje prozjumeri imaju će biti rešena“, ocenio je Maričić.

Programski direktor Centra za unapređenje, Vladan Šćekić, predstavio je pravilan model primene neto-merenja na primeru domaćinstva iz Slovenije, kroz račune za električnu energiju za januar, iz perioda pre nego što je domaćinstvo postavilo solarnu elektranu i nakon toga.

„Po računu iz januara 2022. godine domaćinstvo je imalo visoku potrošnju i ukupni trošak 398 evra. Pokretanjem rada solarne elektrane značajno smanjuju svoje troškove i u januaru ove godine njihov račun za električnu energiju iznosi 37 evra. Osnovica za obračune je nula kWh, neto-merenje je pravilno primenjeno i račun je 10 puta manji od računa iz istog meseca prethodne godine“, obrazložio je Ščekić.

Naglasio je da je u konkretnom slučaju reč o krovnoj solarnoj elektrani od 27 kW i da su u domaćinstvu instalirane i toplotne pumpe za grejanje i hlađenje, kao i da kuća ima veoma visok stepen energetske efikasnosti. Time je postignut maksimalni efekat kako proizvodnje, tako i racionalnog korišćenja električne energije.

Foto: Pixabay.com

Branko Živković iz kompanije Sunčica Solar istakao je da će cena struje svakako rasti u budućnosti, što će biti jedan od dodatnih razloga da investicija u solarne elektrane bude isplativija.

Prema rečima Slobodana Perovića, ono što je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a uključuje dva povećanja struje ove i 2024. godine, vodiće ka tome da se postepeno ide ka uspostavljanju tržišne cene električne energije i podizanju isplativosti prozjumerskih projekata.

„Iskustva iz okruženja pokazala su da gde god je rasla cena električne energije, investicije u energetsku efikasnost su se povećale“, naveo je Perović.

Izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje predviđaju ograničenje instalisane snage proizvodnog objekta na 6,9 kW za domaćinstvo, učesnici panela okarakterisali su kao „korak unazad“.

„Ovim izmenama suprotstavljamo osnovnu ideju donošenja zakona – promovisanje upotrebe OIE, demokratizaciju proizvodnje električne energije i ubrzanu dekarbonizaciju, odnosno energetsku tranziciju. Svi smo rekli da to mora da stane“, istakao je Perović na panelu.

Država već dve godine izdvaja subvencije za prozjumere kao deo Nacionalnog programa energetske sanacije, a ove godine najavljen je treći, najveći ciklus, od 70 miliona evra za mere energetske efikasnosti, proizvodnju i racionalnu upotrebu energije.

Prozjumerima bi, kako su ocenili učesnici, pomoglo i ukidanje, odnosno povraćaj PDV-a na panele i opremu za solarne elektrane, prema već uspostavljenim modelima kupovine prvog stana ili opreme za bebe.

Panel diskusiju „Kako unaprediti status prozjumera“ organizovao je Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin