Nove investicije u energiju vetra ne mogu još dugo čekati

Povodom Globalnog dana vetra pročitajte intervju sa Danijelom Isailović, menažerkom OIE Srbija, o energiji vetra i drugim obnovljivim izvorima energije u Srbiji.
Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije
  1. Koliko se u Srbiji trenutno koristi energija vetra kao obnovljivi izvor energije? Kakvi su potencijali?

U  Srbiji je do sada izgrađeno 8 vetroelektana ukupnog kapaciteta 398 MW i čine 4,4 % kapaciteta elektrana u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za energetiku RS iz maja 2022. godine proizvodnja vetroelektrana iznosila je rekordnih 1,004 GW u 2021. godini i činila 2,8 % u ukupnoj proizvodnji električne energije Srbije, ali sa druge strane, ovaj podatak ukazuje da je potencijal energije vetra još uvek nedovoljno iskorišćen. U izgradjene vetroparkove u Srbiji je do sada uloženo skoro 800 miliona evra, a projekte su finansirali EBRD, IFC i komercijalne banke. Izgrađeni vetroparkovi doprinose smanjenju skoro 1,5 miliona tona CO2. Takođe, u Srbiji imamo veliki broj projekata od čega pojedini predstavljaju izgradnju u najavi i reputabilne investitore, ali imamo i veliki broj onih koji su tek u fazi ispitivanja i otkrivanja tržišta, kao i onih koji su ušli na tržište samo da dobiju „papire“ za što veći broj projekata da bi ih kasnije preprodavali i koji koristeći blage propise opterećuju državne institucije i iskrivljuju sliku o stvarnom broju ozbiljnih projekata koji će biti izgrađeni, jer informacija od 13 000 MW OIE projekata u razvoju koja kruži u javnosti je nerealna iako postoji vrlo mala mogućnost da se u skorijoj budućnosti svi ti projekti izgrade i da proizvode zelene kilovate. Usled toga imamo jedan kolaps i zastoj u realizaciji novih projekata i propuštamo vrlo važno vreme koje se ne može nadoknaditi.

 Od 2019. godine kod nas nije bilo izgradnje novih projekata. Moramo pohvaliti JP EPS koji je započeo ove godine izgradnju vetroelektrane Kostolac, te će kao i slične regionalne elektroprivrede u naredne dve godine izgraditi svoj vetropark. Vrlo dobra vest za državu i građane.

 Za razliku od nas, Evropa gradi intezivno. U Evropi je uloženo 41,4 milijarde evra u izgradnju 24,6 GW novih vetroelektrana u 2021. godini.  Naravno, to je  daleko od potrebnih 32 GW novih kapaciteta godišnje da bi se dostigao evropski target udela OIE od 45% u 2030. godini, te novim programima poput RepowerEU  Evropa pokušava da što pre dobije dodatne OIE kapacitete. Inače, Evropa dobija 16 posto električne energije iz energije vetra, pokazuju podaci Wind Europe, čija statistika takođe kaže da industrija energije vetra zapošljava oko 300 hiljada ljudi u Evropi.

2. Da li postoji ekonomska isplativost upotrebe energije iz vetra u Srbiji?

Sudeći po interesovanju investitora i banaka, sigurno da postoji. Međutim, kada su u pitanju vetroparkovi prvenstveno treba posmatrati njihov energetski značaj u smislu novih elektrana koje daju energetsku stabilnost i nezavisnost svakoj državi, kao i ekološki u smislu proizvodnje čiste energije. Što se tiče finansijske isplativosti, reč je o skupom biznisu koji je isplativ na duge staze i gde profit dolazi posle decenija rada.  Moram da ukažem da je svetska kriza dovela do poremećaja i poskupljenja opreme za vetroelektrane. Cene vetroturbina su drastično poskupele, a pošto svi žele da grade vetroparkove, naročito u Evropi koja želi da do 2030. godine utrostruči svoje kapacitete, veliki je tržišni pritisak na proizvođače opreme i lanac snabdevanja, zbog čega je za investitore u Srbiji koja predstavlja malo tržište, vrlo teško da nabave vetroturbine po povoljnim cenama. U skladu sa tim cena od 55,68 €/MWh  koju je Agencija za energetiku RS  odredila kao maksimalnu za prve aukcije nije isplativa i održiva. Verujemo da će je, uzimajući u obzir sve okolnosti, Agencija revidirati.

Slika: Vetropark Kovačica

3. Da li u Srbiji postoji adekvatan zakondavni okvir za upotrebu energije vetra, pa i drugih obnovljivih izvora energije? Novi zakon koji je donet

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je usvojen u aprilu 2021. godine. To je prvi zakon koji samostalno reguliše OIE i koji definiše OIE kao javni interes. Odlična poruka kuda Srbija želi da ide. Zakon je trebalo da prati usvajanje podzakonskih akata u vrlo ambicioznim rokovima. Usled zabrinutosti operatora sistema zbog velikog broja zahteva za priključenje i nedostatka konsenzusa najvažnijih državnih institucija i državnih energetskih kompanija u procesu izrade podzakonskih akata, sada imamo situaciju da nedostaje ključna uredba koja reguliše pitanje balansne odgovornosti za povlašćene proizvođače, kao i trogodišnji plan aukcija. Regulatorni okvir je zaokružen jedino za pitanje koncepta prosumera i taj deo počinje da daje vidljive rezulate u praksi. JP EPS je dobio više od 80 zahteva za status kupca proizvođača. I građani i privreda prepoznaju izgradnju solarnih elektrana za sopstvene potrebe kao dobar, predvidiv i isplativ način snabdevanja električnom energijom.

4. Srbija je postavila cilj da do 2040. godine ima 40% energije iz obnovljivih izvora, šta treba da uradimo da bi ovo ostvarili?

Mi još nemamo usvojen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan  te samim tim nemamo još uvek postavljene ciljeve u oblasti OIE do 2030. godine, niti predikciju udela energije iz OIE za 2040. i 2050. godinu. Prvo treba da znamo koliko zelene energije želimo, a koliko tehnički I ekonomski možemo da priuštimo u godinama pred nama, pa tek onda da definišemo ciljeve. Cilj od 40% do 2040. godine nije nerealan. Mi smo 2020. godine prema podacima Eurostata dostigli udeo od 26,3 odsto, tako da najave od 40% udela OIE, prema dosadašnjoj dinamici razvoja OIE u Srbij, ne izgledaju nerealno. Naravno, to ne znači da Srbija ne treba postavlja ambiciozne ciljeve i da stagnira u ovoj oblasti.

Slika: Alibunar Elicio

5. Kompanije imaju mogućnost da na tržištu elektirčne energije kupuju struju koja dolazi iz obnovljivih izvora, koliko je takva struja dostupna u Srbiji? Da li postoji nešto što građani mogu da urade ako žele da proizvode struju iz obnovljivih izvora? Koliko je u praksi moguća primena solarnih panela ili geotermalnih pumpi?

EPS prodaje zelene kilovate i koliko mi znamo mnoge banke, fabrike, industrijska postrojenja su se odlučile za taj zeleni koncept.  Takođe, postoji mogućnost sklapanja korporativnih PPA sa proizvođačima zelene energije. Taj koncept nije zaživeo, ali očekujemo da se i to dogodi.
Što se građana tiče, kao i kompanija koje imaju proizvodne kapacitete u vidu fabrika, postavljanje solarnih panela na krovovima, je najsigurnije i najisplativije rešenje. Država i lokalne samouprave daju određene podsticaje, banke imaju specijalne kreditne linije. Masovna solarizacija kuća i fabrika može doneti mnogo zelenih kilovata i godine sa sigurnim snabdevanjem električnom energijom bez straha od neminovnog poskupljenja električne energije.

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin