Preuzeto i prevedeno sa sajta UConn Today
Naučnik sa Odeljenja za prirodne resurse i životnu sredinu, Wei Ren, smatra da postoji povezanost između sistema u prirodi i toga kako prirodne komponente utiču jedna na drugu. U Konektikatu, državi bogatoj šumama i zemljištem, Ren vidi potencijal za klimatski pametnu državu u sektoru poljoprivrede, ukoliko bi se koristila nova, održiva praksa korišćenja biouglja. Biougalj (engl. biochar) je ostatak ugljenika i pepela koji ostaje nakon pirolize biomase.
Iako zvuči kao ime nu-metal benda, naučnici smatraju da je korišćenje biouglja tradicionalna poljoprivredna praksa koju ljudi koriste vekovima.
Renova grupa naučnika je nedavno objavila članak u listu Renewable and Sustainable Energy Reviews. Koristeći podatke iz skoro 600 globalnih studija o biouglju, analizirali su njegov potencijal da postane deo klimatski pametnih poljoprivrednih praksi.
CSA (climate-smart agricultural practice) je integrativni pristup koji ide korak dalje od metoda održive poljoprivrede. Cilj mu je da obezbedi održive useve za ishranu sverastuće populacije i pozitivno utiče na živote ljudi koji žive i rade u ovoj oblasti. CSA poboljšava zdravlje zemljišta i stvara klimatsku otpornost, a istovremeno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Primeri CSA praksi jesu pokrovni usevi, poljoprivreda bez ili smanjene obrade i integrisana strategija upravljanja hranljivim materijama.
Renova grupa je prikupila mnoštvo podataka o biouglju kako bi razumela njegove prednosti, izazove i ograničenja.
„Želeli smo da biougalj posmatramo kao klimatski pametnu praksu tako što ćemo ga, kroz posmatranja i merenja na terenu, analizirati i modelirati“, izjavio je Ren. „U procesu smo procene toga da li ova održiva poljoprivredna praksa može poslužiti i kao klimatski pametna poljoprivredna praksa u smislu proizvodnje hrane, zdravlja zemljišta i održivosti životne sredine. Nadamo se da ćemo kvantifikovanjem otisaka vode i hranljivih materija stvoriti potencijal za promovisanje klimatske otpornosti.”
Kroz ovu analizu, Ren i koautori su otkrili da, kao i druge CSA prakse, primena biouglja zavisi od konteksta, ali da generalno pomaže u poboljšanju kvaliteta zemljišta. Zbog toga, oni ohrabruju njegovu širu upotrebu, uključujući i upotrebu u Konektikatu.
„Kroz globalnu sintezu podataka, možete videti da i u različitim klimatskim uslovima biougalj može doprineti održivoj proizvodnji hrane. Takođe, on pomaže u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ispiranju azota, a doprinosi i uštedi vode iz zemljišta“, kaže Yawen Huang, vodeći autor studije i Renov saradnik.
Iako je analiza pokazala da su neki od laboratorijskih eksperimenata možda preuveličali sposobnosti biouglja, naučnici planiraju da povećaju broj terenskih eksperimenata kako bi razumeli kada i gde da ga koriste.
„Još uvek biougalj moramo da posmatramo zajedno sa drugim, tradicionalnim održivim praksama“, izjavio je Ren. „Moguće je postići cilj klimatski pametne poljoprivrede. U slučaju biouglja, Konektikat je idealno mesto za njegovo istraživanje i primenu. Ovde imamo toliko drveća i prirodnih resursa. Studije pokazuju da biougalj koji nastaje od drveća može u velikoj meri smanjiti emisije azot-suboksida, koji je skoro 300 puta jači od ugljen-dioksida u svom potencijalu globalnog zagrevanja“.
Ren ističe ključni aspekt održivih i klimatski pametnih praksi – činjenicu da se otpad često može prenameniti. Renova vizija je da koristi otpad drveća za proizvodnju biouglja koji bi koristili farmeri u Konektikatu.
„Mi bismo koristili otpadne materijale – to je ciklus održivosti“, kaže Ren. „Vlasnici šuma imaju potencijal da naprave biougalj iz sopstvenih resursa u korist obradivih poljoprivrednih površina. Mogu koristiti ostatke žetve i drugi nepoljoprivredni organski otpad i vratiti ga nazad u zemlju. Želim da proširim koncept klimatski pametne poljoprivrede i šumarstva kako bih stvorio klimatski pametan pejzaž. Hajde da razmislimo o tome da li možemo zajedno da upravljamo prirodnim resursima, poljoprivrednim zemljištem, močvarama i drugim prirodnim sistemima. Možemo li koristiti ove klimatski pametne prakse za povezivanje šuma i poljoprivrede? Naša država ima potencijal da igra vodeću ulogu na nacionalnom nivou u primeni biouglja.”
Ren poseduje bogato iskustvo u istraživanju o ekologiji ekosistema i prilagođavanju klimatskim promenama, a poljoprivredu posmatra kao nezavisni deo sistema planete Zemlje koji je u interakciji sa sistemima atmosfere, zemlje i vode. Posmatrane na ovaj način, studije o održivosti iziskuju zajednički napor. Univerzitet UConn, kao univerzitet koji nudi stipendije onima koji se bave istraživanjima o zemljištu je dobro mesto za ove vrste napora jer poljoprivrednici dobijaju direktne informacije od njega.
„Kao što sam rekao, CSA prakse moraju da se dese u pravo vreme i na pravom mestu i moraju se u obzir uzeti prirodni i ljudski faktori“, kaže Ren. „To zahteva integrisani i interdisciplinarni napor koji se ne može uraditi samo sedeći ispred računara ili u laboratoriji. Nova otkrića možemo dostaviti našim istraživačima koji ih zatim dostavljaju poljoprivrednicima. Povratne informacije od poljoprivrednika mogu nas voditi u našim daljim naporima da unapredimo ovu naučnu oblast. To je takozvana održiva omča“.
Renov tim je u procesu apliciranja za dodatna finansijska sredstva kako bi unapredio ovaj projekat, te se povezuje sa lokalnim proizvođačima biouglja i planira da, za sada, proizvodnju sprovodi na lokalnom nivou, zbog toga što su za transportaciju potrebni dodatni resursi energije.
„Sa pandemijom su se promenile i prehrambene navike kupaca, koji sada češće biraju lokalno uzgajane proizvode. Ova tranzicija zahteva otpornije i održivije sisteme ishrane. Klimatski pametna poljoprivreda je važan koncept koji nas vodi ka postizanju održive poljoprivrede. Takođe služi kao prirodno klimatsko rešenje za izgradnju budućnosti otporne na klimatske promene”.
