Nove održive prakse u poljoprivredi za klimatski pametnu budućnost

„Možemo postići cilj klimatski pametne poljoprivrede. U slučaju biouglja, Konektikat je idealno mesto za njegovo istraživanje i primenu“.
biougalj

Preuzeto i prevedeno sa sajta UConn Today

Naučnik sa Odeljenja za prirodne resurse i životnu sredinu, Wei Ren, smatra da postoji povezanost između sistema u prirodi i toga kako prirodne komponente utiču jedna na drugu. U Konektikatu, državi bogatoj šumama i zemljištem, Ren vidi potencijal za klimatski pametnu državu u sektoru poljoprivrede, ukoliko bi se koristila nova, održiva praksa korišćenja biouglja. Biougalj (engl. biochar) je ostatak ugljenika i pepela koji ostaje nakon pirolize biomase.

Iako zvuči kao ime nu-metal benda, naučnici smatraju da je korišćenje biouglja tradicionalna poljoprivredna praksa koju ljudi koriste vekovima.

Renova grupa naučnika je nedavno objavila članak u listu Renewable and Sustainable Energy Reviews. Koristeći podatke iz skoro 600 globalnih studija o biouglju, analizirali su njegov potencijal da postane deo klimatski pametnih poljoprivrednih praksi.

CSA (climate-smart agricultural practice) je integrativni pristup koji ide korak dalje od metoda održive poljoprivrede. Cilj mu je da obezbedi održive useve za ishranu sverastuće populacije i pozitivno utiče na živote ljudi koji žive i rade u ovoj oblasti. CSA poboljšava zdravlje zemljišta i stvara klimatsku otpornost, a istovremeno ima za cilj smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Primeri CSA praksi jesu pokrovni usevi, poljoprivreda bez ili smanjene obrade i integrisana strategija upravljanja hranljivim materijama.

Renova grupa je prikupila mnoštvo podataka o biouglju kako bi razumela njegove prednosti, izazove i ograničenja.

„Želeli smo da biougalj posmatramo kao klimatski pametnu praksu tako što ćemo ga, kroz posmatranja i merenja na terenu, analizirati i modelirati“, izjavio je Ren. „U procesu smo procene toga da li ova održiva poljoprivredna praksa može poslužiti i kao klimatski pametna poljoprivredna praksa u smislu proizvodnje hrane, zdravlja zemljišta i održivosti životne sredine. Nadamo se da ćemo kvantifikovanjem otisaka vode i hranljivih materija stvoriti potencijal za promovisanje klimatske otpornosti.”

Kroz ovu analizu, Ren i koautori su otkrili da, kao i druge CSA prakse, primena biouglja zavisi od konteksta, ali da generalno pomaže u poboljšanju kvaliteta zemljišta. Zbog toga, oni ohrabruju njegovu širu upotrebu, uključujući i upotrebu u Konektikatu.

„Kroz globalnu sintezu podataka, možete videti da i u različitim klimatskim uslovima biougalj može doprineti održivoj proizvodnji hrane. Takođe, on pomaže u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i ispiranju azota, a doprinosi i uštedi vode iz zemljišta“, kaže Yawen Huang, vodeći autor studije i Renov saradnik.

Iako je analiza pokazala da su neki od laboratorijskih eksperimenata možda preuveličali sposobnosti biouglja, naučnici planiraju da povećaju broj terenskih eksperimenata kako bi razumeli kada i gde da ga koriste.

„Još uvek biougalj moramo da posmatramo zajedno sa drugim, tradicionalnim održivim praksama“, izjavio je Ren. „Moguće je postići cilj klimatski pametne poljoprivrede. U slučaju biouglja, Konektikat je idealno mesto za njegovo istraživanje i primenu. Ovde imamo toliko drveća i prirodnih resursa. Studije pokazuju da biougalj koji nastaje od drveća može u velikoj meri smanjiti emisije azot-suboksida, koji je skoro 300 puta jači od ugljen-dioksida u svom potencijalu globalnog zagrevanja“.

Ren ističe ključni aspekt održivih i klimatski pametnih praksi – činjenicu da se otpad često može prenameniti. Renova vizija je da koristi otpad drveća za proizvodnju biouglja koji bi koristili farmeri u Konektikatu.

„Mi bismo koristili otpadne materijale – to je ciklus održivosti“, kaže Ren. „Vlasnici šuma imaju potencijal da naprave biougalj iz sopstvenih resursa u korist obradivih poljoprivrednih površina. Mogu koristiti ostatke žetve i drugi nepoljoprivredni organski otpad i vratiti ga nazad u zemlju. Želim da proširim koncept klimatski pametne poljoprivrede i šumarstva kako bih stvorio klimatski pametan pejzaž. Hajde da razmislimo o tome da li možemo zajedno da upravljamo prirodnim resursima, poljoprivrednim zemljištem, močvarama i drugim prirodnim sistemima. Možemo li koristiti ove klimatski pametne prakse za povezivanje šuma i poljoprivrede? Naša država ima potencijal da igra vodeću ulogu na nacionalnom nivou u primeni biouglja.”

Ren poseduje bogato iskustvo u istraživanju o ekologiji ekosistema i prilagođavanju klimatskim promenama, a poljoprivredu posmatra kao nezavisni deo sistema planete Zemlje koji je u interakciji sa sistemima atmosfere, zemlje i vode. Posmatrane na ovaj način, studije o održivosti iziskuju zajednički napor. Univerzitet UConn, kao univerzitet koji nudi stipendije onima koji se bave istraživanjima o zemljištu je dobro mesto za ove vrste napora jer poljoprivrednici dobijaju direktne informacije od njega.

„Kao što sam rekao, CSA prakse moraju da se dese u pravo vreme i na pravom mestu i moraju se u obzir uzeti prirodni i ljudski faktori“, kaže Ren. „To zahteva integrisani i interdisciplinarni napor koji se ne može uraditi samo sedeći ispred računara ili u laboratoriji. Nova otkrića možemo dostaviti našim istraživačima koji ih zatim dostavljaju poljoprivrednicima. Povratne informacije od poljoprivrednika mogu nas voditi u našim daljim naporima da unapredimo ovu naučnu oblast. To je takozvana održiva omča“.

Renov tim je u procesu apliciranja za dodatna finansijska sredstva kako bi unapredio ovaj projekat, te se povezuje sa lokalnim proizvođačima biouglja i planira da, za sada, proizvodnju sprovodi na lokalnom nivou, zbog toga što su za transportaciju potrebni dodatni resursi energije.

„Sa pandemijom su se promenile i prehrambene navike kupaca, koji sada češće biraju lokalno uzgajane proizvode. Ova tranzicija zahteva otpornije i održivije sisteme ishrane. Klimatski pametna poljoprivreda je važan koncept koji nas vodi ka postizanju održive poljoprivrede. Takođe služi kao prirodno klimatsko rešenje za izgradnju budućnosti otporne na klimatske promene”.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin