Istraživači sa Univerziteta Voterlu i Toronto Metropolitan su usavršili i proširili metod prikupljanja podataka kako bi procenili zdravstvene posledice koje toplote ostavljaju na nas.
Otkrili su da čak i umereni porast temperature, na primer noćne čija je početna temperatura 18,4 stepena Celzijusa, može dovesti do povećanja poseta bolnicama i smrtnosti kod starijih i osoba sa kardiorespiratornim oboljenjima.
Nove metode će pomoći opštinama da ubedljivo argumentuju koje mere za ublažavanje i prilagođavanje treba preduzeti kako bi se efikasno odgovorilo na klimatske promene. Opcije bi mogle biti: sadnja više drveća radi pružanja hlada, ulaganje u programe hitnih upozorenja, te planiranje toga da se više osoblja ambulantnih službi, bolnica i staračkih domova nalazi na raspolaganju ljudima.
„Toplotni talasi uzrokuju više smrtnih slučajeva u Kanadi nego bilo koja druga klimatska opasnost”, izjavio je doktor Mohamed Dardir, postdoktorski istraživač Škole za okolinu, preduzetništvo i razvoj na Univerzitetu Voterlu. „Sve smo bolji u proaktivnom planiranju vanrednih klimatskih situacija, ali još uvek ne reagujemo na ekstremne temperature na isti način na koji reagujemo na poplave i požare.”
Studija se bavila analizom na proleće i leto u mestima Misisoga i Bramton u Ontariju i, sa podacima o kvalitetu vazduha, dobila najdetaljniju sliku o kratkoročnim zdravstvenim rizicima koji pogađaju ranjivu populaciju na nivou opštine. Rezultati potvrđuju da je tokom toplih dana došlo do povećanja ukupnog broja smrtnih slučajeva i poseta bolnicama u ovim područjima. Najveći uticaj zabeležen je na dan toplotnog talasa i produžio se još dva dana nakon istog.
U budućnosti, naučni tim planira da proširi svoju analizu kako bi obuhvatio više ekoloških opasnosti, kao što su oluje i poplave, te da uvrsti faktore koji uključuju i pozive za hitnu medicinsku pomoć u opštinama širom Ontarija i drugih provincija.
Istraživači ističu da će ovaj rad pomoći civilnom društvu i donosiocima odluka da shvate značaj ovih klimatskih događaja, te da će opremiti donosioce odluka da opravdaju investicije uložene u otpornost na klimatske promene.
„Veći deo finansijskog tereta za ublažavanje uticaja visokih temperatura ostavljen je opštinama, ali uštede u zdravstvenom sistemu se uglavnom ostvaruju na nivou provincija”, izjavio je doktor Džefri Vilson, profesor u Školi za okolinu, preduzetništvo i razvoj na Fakultetu za okolinu Univerziteta Voterlu i zaključio: „Mogućnost da se detaljno opišu uštede i koristi za društvo koje proizilaze iz sprovođenja ovih mera pomoći će vlastima da shvate zašto je važno da zajednički rade na rešavanju problema koji nastaju usled ekstremnih toplotnih događaja.”
Izvor: University of Waterloo
