Poljoprivreda je najveća svetska industrija. Zapošljava više od milijardu ljudi i proizvodi hranu u vrednosti od preko 1,3 triliona dolara godišnje. Pašnjaci i obradive površine zauzimaju oko 50 posto Zemljinog zemljišta pogodnog za život i pružaju stanište i hranu za mnoštvo vrsta.
Kada se poljoprivredi pristupa na održiv način, ona može sačuvati i obnoviti kritična staništa, pomoći u zaštiti slivova i poboljšati zdravlje zemljišta i kvalitet vode. Međutim, danas smo svedoci mnogih neodrživih poljoprivrednih praksi koje imaju ozbiljne uticaje na ljude i životnu sredinu.
Potreba za održivim upravljanjem resursima je sve hitnija. Potražnja za poljoprivrednim proizvodima brzo raste kako svetska populacija raste. Duboke veze poljoprivrede sa svetskom ekonomijom, ljudskim društvima i biodiverzitetom čine je jednom od najvažnijih oblasti za očuvanje planete i života na njoj.
Osnovni ciljevi održive poljoprivrede su zdrava životna sredina, ekonomska isplativost i društvena i ekonomska pravičnost. Ona predstavlja integrisani sistem praksi u okviru biljne i životinjske proizvodnje koji ima primenu specifičnu za datu lokaciju i koja će dugoročno:
- Zadovoljiti ljudske potrebe za hranom.
- Poboljšati kvalitet životne sredine i osnovu prirodnih resursa od kojih zavisi poljoprivreda.
- Iskoristiti resurse na farmi na najefikasniji način uz integraciju prirodnih bioloških ciklusa.
- Održavati ekonomsku održivost poljoprivrednih aktivnosti.
- Poboljšati kvalitet života poljoprivrednika i društva u celini.
Kroz decenije nauke i prakse, sledeće poljoprivredne prakse su se pokazale efikasnim u postizanju održivosti, posebno kada se koriste u kombinaciji:
Rotiranje useva i diverzitet – sadnja raznih useva može imati mnoge prednosti, uključujući zdravije zemljište i poboljšanu kontrolu štetočina. Raznovrsnost useva se može postići na primer gajenjem mešavine useva u istoj oblasti ili složenim višegodišnjim plodoredima.
Sadnja pokrovnih useva i višegodišnjih biljaka – pokrovni usevi kao što su detelina ili raž ili sade se u vreme van sezone kada bi zemljište inače moglo da ostane prazno, dok višegodišnji usevi drže tlo pokriveno i održavaju živo korenje u zemlji tokom cele godine. Ovi usevi štite i grade zdravije zemljišta sprečavajući eroziju, obnavljajući hranljive materije u zemljištu i držeći korov pod kontrolom, što smanjuje potrebu za đubrivima i herbicidima.
Smanjenje ili eliminisanje mehaničke obrade zemljišta – tradicionalno oranje ima za cilj da pripremi zemljište za sadnju i spreči probleme sa korovom, međutim ono takođe može dovesti do gubitka zemljišta. Metode bez mehaničke obrade ili njena manja primena, koje uključuju ubacivanje semena direktno u neometano zemljište, mogu smanjiti eroziju i poboljšati zdravlje zemljišta.
Primena integrisanog upravljanja štetočinama – obuhvata niz metoda, uključujući mehaničku i biološku kontrolu, može se sistematski primenjivati kako bi se populacija štetočina držala pod kontrolom dok se upotreba hemijskih pesticida svela na minimum.
Integrisanje stoke i useva – industrijska poljoprivreda ima tendenciju da drži biljnu i životinjsku proizvodnju odvojeno, pri čemu životinje žive daleko od područja u kojima se proizvodi njihova hrana, a usevi rastu daleko od obilnih đubriva. Sve veći broj dokaza pokazuje da pametna integracija ratarske i stočarske proizvodnje može učiniti farme efikasnijim i profitabilnijim.
Usvajanje agrošumarske prakse – mešajući drveće ili žbunje sa svojim usevima farmeri mogu da obezbede hlad i zaklon koji štite biljke, životinje i vodene resurse, a takođe potencijalno nude dodatni prihod od voća ili orašastih plodova.
Ono što je zajedničko mnogim od ovih praksi je njihov fokus na zemljište. Održavanje poljoprivrednog zemljišta u dobrom stanju i sa izobiljem živih organizama može rešiti mnoge probleme povezane sa industrijskom poljoprivredom. Zdravo, živo zemljište obezbeđuje zdrave useve, drži vodu kao sunđer, sprečava zagađenje i pomaže da farmeri i njihove zajednice napreduju.
Druga ključna tema koja povezuje mnoge od ovih praksi je diversifikacija. Kada je u pitanju poljoprivreda, najodrživiji i najproduktivniji sistemi su raznovrsniji i složeniji — poput same prirode.
Foto: PROJETO CAFÉ GATO-MOURISCO na Unsplash
