Preuzeto sa sajta University of Colorado
Studija, objavljena u maju u časopisu Nature Sustainability, prva je koja prati broj i veličinu farmi iz godine u godinu, počevši od 1960-ih godina.
Studija pokazuje da će čak i ruralne zajednice u Africi i Aziji, koje zavise od poljoprivrede, doživeti pad kada je u pitanju broj aktivnih farmi.
„Dešava se prelomna tačku u promenama – od stvaranja farmi širom sveta ka konsolidovanju na globalnom nivou, to je putanja kojom se trenutno kreće čovečanstvo”, rekao je Zia Merabi, vanredni profesor studija o životnoj sredini na Univerzitetu Kolorado u Bolderu. „Veličina farmi i broj postojećih farmi su povezani sa ključnim ekološkim i društvenim pitanjima.”
Da bi procenio kakvo je globalno stanje poljoprivrede, Merabi je koristio podatke Ujedinjenih nacija za organizaciju hrane i poljoprivrede i podatke o veličini ruralne populacije i BDP-a po stanovniku istih u više od 180 zemalja, najpre da bi rekonstruisao razvoj broja farmi od 1969. do 2013. godine, a zatim da bi projekcijom tih brojeva obuhvatio period do 2100. godine.
Njegova analiza je pokazala da će se broj farmi širom sveta smanjiti sa 616 miliona u 2020. godini na 272 miliona do 2100. godine. Ključni razlog za to jeste selidba sve većeg broja ljudi u urbana područja sa porastom ekonomije nekih zemalja, ostavljajući manje ljudi u ruralnim područjima koji bi mogli da se bave obradom zemlje.
Žanji što si posejao
Pad broja farmi dešava se već decenijama u Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi. Najnoviji podaci američkog Ministarstva poljoprivrede ukazuju na to da je u 2022. godini bilo 200.000 manje farmi nego 2007. godine.
Analiza Merabija je pokazala da će se prelomna tačka od stvaranja farmi ka širokom konsolidovanju početi dešavati već od 2050. godine u zajednicama širom Azije, Bliskog istoka, Severne Afrike, Okeanije, Latinske Amerike i Kariba. Podsaharska Afrika će slediti isti tok kasnije tokom veka, pokazuju istraživanja.
Studija takođe pokazuje da će, čak i ako se ukupna površina obradive zemlje ne promeni u narednim godinama širom sveta, manji broj ljudi posedovati i obrađivati dostupno zemljište. Ovo može ugroziti biodiverzitet u vreme kada je očuvanje biodiverziteta na vrhu liste prioriteta širom sveta.
„Veće farme obično imaju manje biodiverziteta i više monokultura”, kaže Merabi i dodaje „Manje farme obično imaju više biodiverziteta i raznolikost useva, što ih čini otpornijim na štetočine i klimatske šokove.”
A nije u pitanju samo biodiverzitet: Ugroženo je i snabdevanje hranom. Prethodna istraživanja Merabija pokazuju da najmanje farme na svetu zauzimaju samo 25% poljoprivredne površine, ali proizvode trećinu svetske hrane.
Osim toga, manji broj farmi znači i manje poljoprivrednika koji sa sobom nose vredno znanje koje datira vekovima unazad. Sa konsolidacijom farmi, to znanje se zamenjuje novom tehnologijom i mehanizacijom.
Stvaranje raznolikog portfolija hrane
Baš kao što je raznovrsni investicioni portfolio bolji od onog koji nije raznovrstan, imati raznolikost u svetskom portfoliju izvora hrane je korisno na duge staze, izjavio je Merabi.
„Ako investirate u današnje prehrambene sisteme sa oko 600 miliona farmi u svetu, vaš portfolio je prilično raznovrstan”, izjavljuje Merabi. „Ako dođe do oštećenja na jednoj farmi, uticaj na vaš portfolio će se izjednačiti sa uspehom druge farme. Ali ako smanjite broj farmi i povećate njihovu veličinu, efekat tog šoka na vaš portfolio će se povećati – tako nastaje veći rizik.”
Postoje i pozitivne strane koje se tiču promena vlasništva korporativnih farmi: Konsolidacija u poljoprivredi može dovesti do poboljšanja produktivnosti i ekonomskog rasta sa većim brojem radne snage u sektorima van poljoprivrede i unapređenih sistemima upravljanja.
Jedna od najvećih prednosti konsolidacije farmi, prema Merabiju, jesu poboljšane ekonomske prilike za ljude i njihova mogućnost da sami biraju karijeru – u poljoprivrednom sektoru ili van njega.
Međutim, budućim radnicima na farmama će možda trebati više podrške, budući da je stopa samoubistava u poljoprivrednoj industriji ona među najvišim prema zanimanju u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Trenutno imamo oko 600 miliona farmi koje hrane svet, i one nose tzv. teret od 8 milijardi ljudi”, kaže Merabi. „Do kraja ovog veka, verovatno ćemo imati polovinu tog broja farmi koje hrane još više ljudi. Zaista moramo razmisliti o tome koje obrazovne i sisteme podrške imamo koji mogu da podrže te farmere.”
Podizanjem svesti o globalnim poljoprivrednim trendovima, Merabi se nada da će njegova analiza dovesti do politika koje će osigurati očuvanje biodiverziteta, održavanje otpornosti na klimatske promene, čuvanje indigenog znanja i pružanje podsticaja za unapređenje ruralne ekonomije u zemljama širom sveta.
