Opada broj farmi u svetu

Nova istraživanja, sprovedena na Univerzitetu Kolorado u Bolderu pokazuju da postoji značajan rizik po svetske prehrambrene sisteme zbog toga što će se, procenjuju, broj farmi širom sveta prepoloviti do kraja 21. veka, dok će se prosečna veličina farmi udvostručiti.
Opada broj farmi u svetu

Preuzeto sa sajta University of Colorado

Studija, objavljena u maju u časopisu Nature Sustainability, prva je koja prati broj i veličinu farmi iz godine u godinu, počevši od 1960-ih godina.

Studija pokazuje da će čak i ruralne zajednice u Africi i Aziji, koje zavise od poljoprivrede, doživeti pad kada je u pitanju broj aktivnih farmi.

„Dešava se prelomna tačku u promenama – od stvaranja farmi širom sveta ka konsolidovanju na globalnom nivou, to je putanja kojom se trenutno kreće čovečanstvo”, rekao je Zia Merabi, vanredni profesor studija o životnoj sredini na Univerzitetu Kolorado u Bolderu. „Veličina farmi i broj postojećih farmi su povezani sa ključnim ekološkim i društvenim pitanjima.”

Zia Merabi, vanredni profesor studija o životnoj sredini na Univerzitetu Kolorado u Bolderu

Da bi procenio kakvo je globalno stanje poljoprivrede, Merabi je koristio podatke Ujedinjenih nacija za organizaciju hrane i poljoprivrede i podatke o veličini ruralne populacije i BDP-a po stanovniku istih u više od 180 zemalja, najpre da bi rekonstruisao razvoj broja farmi od 1969. do 2013. godine, a zatim da bi projekcijom tih brojeva obuhvatio period do 2100. godine.

Njegova analiza je pokazala da će se broj farmi širom sveta smanjiti sa 616 miliona u 2020. godini na 272 miliona do 2100. godine. Ključni razlog za to jeste selidba sve većeg broja ljudi u urbana područja sa porastom ekonomije nekih zemalja, ostavljajući manje ljudi u ruralnim područjima koji bi mogli da se bave obradom zemlje.

Žanji što si posejao

Pad broja farmi dešava se već decenijama u Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi. Najnoviji podaci američkog Ministarstva poljoprivrede ukazuju na to da je u 2022. godini bilo 200.000 manje farmi nego 2007. godine.

Analiza Merabija je pokazala da će se prelomna tačka od stvaranja farmi ka širokom konsolidovanju početi dešavati već od 2050. godine u zajednicama širom Azije, Bliskog istoka, Severne Afrike, Okeanije, Latinske Amerike i Kariba. Podsaharska Afrika će slediti isti tok kasnije tokom veka, pokazuju istraživanja.

Studija takođe pokazuje da će, čak i ako se ukupna površina obradive zemlje ne promeni u narednim godinama širom sveta, manji broj ljudi posedovati i obrađivati dostupno zemljište. Ovo može ugroziti biodiverzitet u vreme kada je očuvanje biodiverziteta na vrhu liste prioriteta širom sveta.

„Veće farme obično imaju manje biodiverziteta i više monokultura”, kaže Merabi i dodaje „Manje farme obično imaju više biodiverziteta i raznolikost useva, što ih čini otpornijim na štetočine i klimatske šokove.”

A nije u pitanju samo biodiverzitet: Ugroženo je i snabdevanje hranom. Prethodna istraživanja Merabija pokazuju da najmanje farme na svetu zauzimaju samo 25% poljoprivredne površine, ali proizvode trećinu svetske hrane.

Osim toga, manji broj farmi znači i manje poljoprivrednika koji sa sobom nose vredno znanje koje datira vekovima unazad. Sa konsolidacijom farmi, to znanje se zamenjuje novom tehnologijom i mehanizacijom.

Stvaranje raznolikog portfolija hrane

Baš kao što je raznovrsni investicioni portfolio bolji od onog koji nije raznovrstan, imati raznolikost u svetskom portfoliju izvora hrane je korisno na duge staze, izjavio je Merabi.

„Ako investirate u današnje prehrambene sisteme sa oko 600 miliona farmi u svetu, vaš portfolio je prilično raznovrstan”, izjavljuje Merabi. „Ako dođe do oštećenja na jednoj farmi, uticaj na vaš portfolio će se izjednačiti sa uspehom druge farme. Ali ako smanjite broj farmi i povećate njihovu veličinu, efekat tog šoka na vaš portfolio će se povećati – tako nastaje veći rizik.”

Postoje i pozitivne strane koje se tiču promena vlasništva korporativnih farmi: Konsolidacija u poljoprivredi može dovesti do poboljšanja produktivnosti i ekonomskog rasta sa većim brojem radne snage u sektorima van poljoprivrede i unapređenih sistemima upravljanja.

Jedna od najvećih prednosti konsolidacije farmi, prema Merabiju, jesu poboljšane ekonomske prilike za ljude i njihova mogućnost da sami biraju karijeru – u poljoprivrednom sektoru ili van njega.

Međutim, budućim radnicima na farmama će možda trebati više podrške, budući da je stopa samoubistava u poljoprivrednoj industriji ona među najvišim prema zanimanju u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Trenutno imamo oko 600 miliona farmi koje hrane svet, i one nose tzv. teret od 8 milijardi ljudi”, kaže Merabi. „Do kraja ovog veka, verovatno ćemo imati polovinu tog broja farmi koje hrane još više ljudi. Zaista moramo razmisliti o tome koje obrazovne i sisteme podrške imamo koji mogu da podrže te farmere.”

Podizanjem svesti o globalnim poljoprivrednim trendovima, Merabi se nada da će njegova analiza dovesti do politika koje će osigurati očuvanje biodiverziteta, održavanje otpornosti na klimatske promene, čuvanje indigenog znanja i pružanje podsticaja za unapređenje ruralne ekonomije u zemljama širom sveta.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin