Tako je Posidonia australis iz porodice trakastih morskih trava, postala biljka veličine tri Menhetna, to jest najveća biljka na planeti Zemlji.
Autorka studije o ovom džinu, Elizabet Sinkler sa Univerziteta Zapadne Australije, tvrdi da je njen tim godinama ispitivao slične livade širom Australije, radi podataka o njihovom genetskom diverzitetu i uticaja klimatskih promena na isti. Tako su se našli u tzv. Zalivu ajkula (Shark Bay), relativno netaknutoj oblasti idealnoj za sakupljanje uzoraka. Tim se unapred radovao raznovrsnim biljkama koje će pronaći ispod površine more.
Pronašli su jednu.
“Zamislite koliko je to bizarna situacija bila, imate tu jednu biljku na jednom kraju zaliva, onda odete sto kilometara južnije na drugi kraj i eto je i dalje tu, ista biljka,” izjavila je Sinkler.
Njen tim postavio je hipotezu da je, pre nekoliko hiljada godina, jedno jedino seme morske trave nekako završilo u zalivu, ali je to seme imalo neobičan genomski sadržaj koji je od obične morske trave stvorilo “spartansku” podvrstu, sposobnu da preživi u različitim okeanskim sredinama.
Kako je objašnjeno u studiji, većina biljaka iz ove porodice nosi 50 odsto od svakog roditeljskog gena. Posidonia australis, sa druge strane, nosi 100 odsto, što je čini poliploidnom – biljkom sa dvostruko većim brojem hromozoma od uobičajenog.
“Poliploidne biljke se često nastanjuju u ekstremnim sredinama, često su i sterilne, ali ukoliko ih ništa ne remeti mogu da slobodno rastu, što je ova trava i učinila. Čak i bez uspešnog cvetanja i širenja semena, izgleda da je izuzetno izdržljiva, trpi širok spektar temperatura, saliniteta, kao i jako svetlo koje bi većini drugih biljaka bilo opterećujuće,” objašnjava Sinkler.
Trakasta trava prešla je dalek put od veličine dvorišnog travnjaka do jedinstvene livade koja pokriva čitav zaliv. Istraživači procenjuju da je stara oko 4.500 godina, na osnovu tempa rasta i same veličine.
Tužna strana ove priče, naravno, vezuje se za klimatske promene – Posidonia australis mogla je biti još veća da nije bilo toplotnih talasa 2010. i 2011. godine koji su ubili gotovo trećinu livade. Morske trave su delikatne okeanske strukture poput koralnih grebena, i kao dom nebrojenim vrstama, predstavljaju ključnog činioca u okeanskom biodiverzitetu.
“Ako izgubite biljku koja formira kompletno okruženje, izgubili ste ceo biodiverzitet koji ide uz nju. Posle 2010. i 2011. godine nastao je haos: Kornjače su gladovale, delfini nisu nalazili dovoljno ribe, kompletna mreža bila je poremećena. Ono što je dodatno zastrašujuće jeste koliko lako smo mogli da izgubimo ovu neverovatnu koloniju uopšte ne saznavši za nju, i koliko brzo možemo i dalje da ostanemo bez nje,” zaključuje Sinkler.
Međutim, ova biljka nastavlja da odoleva svim napadima, i nedugo posle toplotnih talasa počela je da se obnavlja i širi svojim ustaljenim tempom.
Image from University of Western Australia
