Ova reciklabilna plastika razgrađuje se u šećer

Suočavanje sa plimom zagađenja plastikom zahtevaće manje upotrebe i više recikliranja. Ali materijal je postao neizbežan deo savremenog života, tako da je drugi način na koji se istraživači bave njegovim nedostacima da naprave plastiku koja je dovoljno čvrsta za upotrebu, ali u prirodi razgradiva.
reciklabilna plastika

Bitka protiv zagađenja plastikom zahtevaće radikalno manju upotrebu i primetno veću reciklažu iste. Međutim, taj praktično neuništivi, štetni materijal neizbežan je deo naših savremenih života, te je druga bitka koju istraživači vode potraga za plastikom koja je dovoljno čvrsta za upotrebu – ali i razgradiva u prirodi.

Najnovije rešenje dolazi iz Visoke politehničke škole u Lozani (EPFL) u Švajcarskoj. Tim istraživača napravio je plastiku od nejestivih biljnih komponenti, a u prirodi se ova reciklabilna plastika razgrađuje na bezopasne šećere! Plastika ima svojstva veoma blika konvencionalnoj plastici: Jaka je, otporna na visoke temperature, i blokira gasove poput kiseonika koji mogu, primera radi, oštetiti hranu. Samim tim, idealna je za pakovanje hrane i pića.

Komercijalna bioplastika danas se obično pravi od šećera dobijenih od kukuruznog skroba ili šećerne trske. Ipak, njihova svojstva ne mogu se porediti direktno sa plastikom na bazi fosilnih goriva. Osim što je skupa, aktuelna bioplastika ne može da izdrži visoke temperature, rasteže se i formira različite oblike, niti deluje kao dobra barijera gasovima. Najvažnije je ono što joj uopšte ne ide u prilog, a to je da se u prirodi teško razgrađuje, baš kao i konvencionalna plastika.

Istraživači EPFL-a su 2016. otkrili metodu prerade drvenastih, nejestivih delova biljaka u vredne molekule za plastiku i biogoriva. Njihov rad se fokusirao na lignin, molekul nalik lancu koji se nalazi u zidovima biljnih ćelija i daje biljkama čvrstinu. Lignin je drugi najzastupljeniji prirodni materijal na zemlji, ali se vodi kao otpadni proizvod u poljoprivredi i industriji papira. Tim EPFL-a je otkrio da se dodavanjem običnog i sasvim dostupnog formaldehida lignin pretvara u korisne molekule.

Novi rad objavljen u Nature Chemistry je sledeći, izuzetno važan korak: Ovog puta, uz pomoć glioksilne kiseline umesto formaldehida, istraživači su uspeli da pretvore lignin u ključne blokove plastike. Štaviše, uspeli su da pretvore do 25 odsto težine poljoprivrednog otpada u plastiku.

“Proces je jednostavan i skalabilan, i koristi jeftinu mineralnu kiselinu kao katalizator”, napominju istraživači. A glioksilna kiselina je, poput formaldehida – jeftina, industrijski dostupna hemikalija.

Testovi u laboratoriji su pokazali da reciklabilna plastika može da izdrži temperature do 100 stepeni Celzijusa, kao i konvencionalna plastika. Takođe ima sličnu snagu i čvrstinu. Istraživači su čak uspeli da je “upakuju” u forme gradivnih vlakana i filamenata za 3D štampanje.

“Materijal bi se mogao hemijski reciklirati baš kao i plastika na bazi fosilnih goriva. A ako dospe u okolinu, razgrađuje se nazad u svoje sastavne šećere u vodi na sobnoj temperaturi. Iako je ovakva plastika obećavajući kandidat na putu ka jeftinoj, održivoj plastici, i dalje su potrebni dubinski toksikološki i biodegradacijski testovi pre nego što se u potpunosti razume sudbina ovog polimera u životnoj sredini“, zaključuju istraživači.

Foto: List od nove bioplastike, odštampan 3D štampačem, Alan Hercog (EPFL)

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin