Preuzeto i prevedeno sa sajta Natural History Museum
Nedavna studija žurnala Funkcionalna ekologija otkrila je da, kada su kitovi narvali izloženi glasnim zvukovima, poput zvukova seizmičkih vazdušnih pušaka koje se koriste za istraživanja u naftnoj i industriji gasa, počinju da rone kako bi pobegli od buke. Takva ronjenja su visokog intenziteta i troše mnogo više energije nego inače, te ugrožavaju zdravlje morskih sisara.
Glavni istraživač na ovom projektu, profesor Teri Vilijams izjavio je, „Narvali plivaju snažnije kako bi pobegli što dalje, ali njihov puls se ne povećava. Verujemo da je razlog za to strah koji se nalazi u telima narvala. Strah utiče na to u kojoj meri krv i kiseonik kruže telom, a to predstavlja problem za životinje“.
„Ne samo da reakcije koje potiču iz straha troše mnogo energije potrebne za ronjenje, već i vreme bekstva oduzima vreme koje bi u normalnim okolnostima bilo provedeno u traženju hrane i drugim aktivnostima“, dodao je Vilijams.
Ričard Sabin, glavni kustos u Muzeju sisara, izjavio je: „Zagađenje bukom je sve prisutniji problem koji utiče na kitove, ribe i druge morske životinje. Postoji čitav niz morskih vrsta koje se oslanjaju na zvuk da bi pronašle parove i hranu, kretale se i komunicirale“.
„Buka nas brine jer doprinosi već postojećim pretnjama sa kojima se morske vrste suočavaju, kao što su povećanje temperature površine mora, zakiseljavanje okeana i hemijska zagađenja. Problem podvodne buke je tu i povećava se“, dodao je on.
Kako podvodna buka utiče na kitove i delfine?
Voda je mnogo gušći medijum od vazduha. Zbog toga, morska bića prilagođavaju svoja čula kako bi bila spremna na suočavanje sa nizom izazova.
Morska bića se, za razliku od kopnenih, oslanjaju prvenstveno na sluh. Pod vodom, zvuk se prenosi sa velike daljine i putuje mnogo brže. Kitovi i delfini se posebno oslanjaju na eholociranje i vokalnu komunikaciju.
Neke vrste, kao što je grbavi kit, šalju pozive koji se čuju stotinama, pa čak i hiljadama kilometara daleko. Dok ovi pozivi mogu dostići jačinu od preko 180 decibela (što je glasnije od poletanja aviona), oni su samo privremeni.
Podvodna buka je stoga drugačija od antropogene. Hronična proizvodnja zvuka, kakva je, na primer, buka teretnog broda, kreće se kroz okean i neretko traje više sati, a dostiže jačinu i do 200 decibela.
„Zagađenje bukom prisutno je svuda, ali ono je neretko nevidljiva pretnja na koju smo mi, kao ljudi, navikli. Za životinje, a posebno morska bića, zvuk je esencijalan za preživljavanje, a buka kao izvor stresa utiče na imuni sistem, plodnost i rast”, izjavio je Ričard Sabin.
Akutno zagađenje bukom može biti još štetnije. Vojni sonar može da dostigne jačinu veću od 200 decibela, dok seizmičke vazdušne puške mogu dostići i do 250 decibela – glasnije od najveće rakete ikada napravljene u poletanju.
Akutno zagađenje bukom još je štetnije. Vojni sonar dostiže jačinu zvuka veću od 200 decibela, a seizmičke vazdušne puške i do 250 decibela, što je glasnije od rakete u poletanju.
Zvučni talasi podmornica izazivaju smrt kitova zbog toga što buka izaziva bolesti i nasukavanja, a snažne vibracije kakve proizvode zvukovi sonara i vazdušnih puški dovoljne su da ubiju planktone.
Kakve promene uzorkuje buka?
Naučnici su postavili uređaje za praćenje na grupu narvala na Grenlandu. Ovi uređaji pratili su njihovo disanje, puls i kretanje.
Nakon neočekivanih zvukova, narvali su počeli da rone, i to brže i više nego u normalnim okolnostima. Iznenadni naleti ronjenja, koji bi inače doveli do povećanja broja otkucaja srca, u ovim okolnostima su doveli do toga da se broj otkucaja srca smanji na manje od 10 otkucaja po minuti. Nasuprot tome, disanje se ubrzalo, a panika koju izaziva buka, smatraju naučnici, dovela je do toga da ronjenje bude van balansa.
Grupa istraživača koja je nedavno pisala za časopis Nauka zabrinuta je zbog toga što se previđa da će glasni zvukovi i buka biti češći u budućnosti, kada se približava period dubokog rudarstva. Oni procenjuju da bi buka rudarenja mogla da pređe 120 decibela na području do šest kilometara oko područja operacija. Na ovom nivou, zvuk bi mogao da izazove promene u ponašanju kitova koji rone duboko, kao što su kljunasti kitovi.
Dok je u nekim zemljama podvodna buka zakonom zabranjena i delimično pokrivena sporazumima koji se odnose na generalno zagađenje mora i okeana, do sada nije pokrenuto dovoljno akcija koje bi dovele do specifičnih međunarodnih propisa.
Neke kompanije preuzele su korake u borbi protiv zagađenja bukom tako što su razvile tehnologije za ublažavanje njenih uticaja, kao što su, na primer, upotreba vazdušnih mlaznica za smanjenje zvuka propelera i potraga za alternativama seizmičkim vazdušnim puškama, ali ove inicijative su dobrovoljne i razlikuju se od kompanije do kompanije.
Istraživanja o efektima podvodne buke se nastavljaju, dok naučnici dublje istražuju kako ljudska dela utiču na okeane i morski svet.
„Da bismo sačuvali akustiku na koju se oslanja morski svet, moramo da, pored brige o klimatskim promenama, jednako usmerimo fokus na problem zagađenja bukom“, izjavio je Ričard i dodao, „Postoji potreba za razumevanjem ovog problema, za saznanjem o tome koje su vrste ugrožene i šta mi možemo do uradimo da ublažimo ove negativne uticaje“.
