Danci, primera radi, bacaju milion tona baštenskog otpada svake godine. Profesor šumske ekologije Per Gundersen, sa Katedre za Geološke nauke i menadžment prirodnim resursima, tvrdi da bismo klimi i planeti generalno učinili veliku uslugu kada bismo ostavili sve to lišće na miru, i pustili zemlju u svojim dvorištima da prirodnim procesima regeneriše plodnost i biodiverzitet.
Suština je, kao i uvek, u emisijama ugljen-dioksida. Danska, koja ima razvijen sistem prerade biološkog otpada (grane se spaljuju u bioenergiju, lišće i trava se kompostiraju), i dalje oseća posledice transporta, skladištenja i prerade tih 983.000 tona otpada, koliko je izmereno 2019. godine. Ukratko – ukoliko bi samo Danci u maloj Danskoj ostavili baštenski otpad da “odradi svoje” umesto da ga prosleđuju na spaljivanje, kalkulacije dodatnog uskladištenja ugljen-dioksida bile bi prilično impresivne:
„Kada bismo svi krenuli “glavom napred” i naučili kako da odlažemo, na primer, granje u svojoj bašti, moji proračuni sugerišu da bismo mogli da skladištimo oko 600.000 tona ugljen-dioksida godišnje“, kaže profesor Gundersen.
Proračuni su zasnovani na jednostavnom modelu koji uključuje različite procese razlaganja lišća i granja. Kada je Gundersen oduzeo korist koju grane i stabla u trenutnom sistemu bioenergetike pružaju, potencijal za skladištenje ugljen-dioksida u okviru baštenskog otpada mogao bi da ispuni oko polovinu jednog procenta danskog cilja smanjenja emisija od 70 odsto, po planu za 2030. godinu.
“Kada se baštenski otpad spaljuje ili kompostira prema šemama komunalnog otpada, ugljen-dioksid se veoma brzo vraća u atmosferu. Držanjem otpada u bašti, proces razlaganja je znatno sporiji. U praksi to znači da se gradi sve veće i veće skladište ugljen-dioksida u bašti u obliku grančica, mrtvih grana i lišća koje je ostavljeno da se raspadne“, objašnjava profesor.
Jesenje lišće je dobro za vašu baštu i njen biodiverzitet
Lišće uveliko i puni dvorišta, ali umesto da ih pokupite i bacite, Gundersen nabraja druge sjajne razloge da ih ostavite tu gde jesu:
“Listovi pomažu u ishrani bašte jer hrane čitav ekosistem razlagača. Od gljivica, bakterija i sićušnih, nevidljivih stvorenja u tlu do kišnih glista i buba, koji pomažu u razgradnji i metabolizmu organskog materijala tako da se hranljivi sastojci oslobađaju u tlo. Razlagači tada postaju važan izvor hrane za veće životinje kao što su ježevi i ptice.”
Kako mikroorganizmi, crvi i drugi razlagači “ratuju” oko listova, veliki deo biomase završava u obliku ugljen-dioksida koji se polako ispušta u vazduh tokom nekoliko godina. Mali deo izgriženog lišća postaje “humus zemljišta” – uobičajeni naziv za komplikovani organski materijal koji se veoma dugo razlaže i koji je od velikog značaja za zdravlje biljaka. „Visoki sadržaj humusa u gornjem sloju tla čini tamno tlo koje ima dobru strukturu i dobro zadržava vodu i hranljive materije, što je važno ako želite da baštenske biljke napreduju“, dodaje profesor.
Moramo se usuditi da prepustimo kontrolu
Proizvoljni čitalac će možda sada pogledati kroz prozor, videti nagomilano lišće svuda po dvorištu i reći sebi “ali, šta ja da radim sa ovolikim neredom?”
Profesor Gundersen nudi sledeće rešenje: Lišće možete grabuljama prebaciti na delove dvorišta na kojima želite da suzbijete korove, ili ih “prekomandovati” u prirodno đubrivo u povrtnjacima. Takođe se baštenski otpad može sakupiti u delu bašte u kojem bi najbolje bilo u potpunosti pustiti prirodu da preuzme kormilo.
Do proleća, veliki deo listova će se već raspasti i vratiti u nevidljivi ciklus. Listovi lipe i jasena posebno su “verzirani” za brzo nestajanje iz bašta. Listovi hrasta i voćaka se, sa druge strane, sporije razlažu, ali ih to čini idealnim za izolaciju tla oko, na primer, lukovičastih biljaka ili povrća.
“Naše bašte i dvorišta mogu da doprinesu borbi protiv klimatske krize i krize biodiverziteta, tako što će zadržati više baštenskog otpada. Takođe verujem da će to dugoročno dovesti do manje baštenskih poslova, a onda sve postaje zabavnije jer će u bašti i oko nje nastati obilje života. Samo se moramo usuditi da prepustimo kontrolu i da napravimo više prostora za prirodu tako što ćemo ostaviti bar pokoju grančicu”, zaključuje Gundersen.
Foto: Kazuend na Unsplash
