Uzgoj i seča drveta kaučuka jedan je od najvećih, a najmanje razmatranih uzroka krčenja tropskih šuma. Širenje plantaža kaučuka je prvenstveno uslovljeno svetskom potražnjom za više od 2 milijarde novih guma svake godine. Potpuni razarajući uticaj ovog procesa razotkrila je nova analiza satelitskih snimaka visoke rezolucije koji, po prvi put, mogu da razlikuju plantaže kaučuka od prirodnih šuma.
U poslednje vreme se otkriva prava ekološka šteta sveprisutne gume, a njen uticaj bi tek mogao naglo da eskalira. Novi krivac za to su električna vozila. Budući da su znatno teža od konvencionalnih vozila, ona skraćuju vek trajanja gume do 30 procenata i tako mogu povećati potražnju za gumom.
Prirodni kaučuk je mlečni lateks koji se bere ručnim probijanjem kore Hevea brasiliensis, drveta poreklom iz Amazona koje se sada naširoko uzgaja na plantažama, posebno u jugoistočnoj Aziji. Svetska potražnja raste za više od 3 odsto godišnje, a nema znakova povećanja prinosa na plantažama, što zahteva sve više zemljišta kako bi se potražnja ispratila.
Dok su uzgajivači i prerađivači drugih tropskih kultura, kao što su soja, palmino ulje, kakao i kafa, pod sve većim pritiskom i regulatora i potrošača da pokažu da se njihovi proizvodi ne uzgajaju na krčenom zemljištu, guma je nekako izbegla pažnju javnosti. Jedan od razloga upravo i jeste doskorašnja nemogućnost satelita da prepoznaju i razlikuju lišće monokultura kaučukovca od krošnji prirodnih tropskih šuma.
Tek su snimci visoke rezolucije sa satelita za posmatranje Zemlje Sentinel-2, koje je lansirala Evropska svemirska agencija kako bi se precizno identifikovale plantaže kaučuka, prikazali rezultate koji su otrežnjujući. Ovi snimci otkrili su da je između 10 i 15 miliona hektara tropskih šuma sravnjeno samo u jugoistočnoj Aziji od 1990-ih da bi nahranili našu glad za gumom. To čini gumu lošijom po okolinu i od kafe i kakaa, a preti da prestigne i palmino ulje koje je na prvom mestu po šteti koju prouzrukuje.
Otrkiveno je da je više od 2,5 miliona hektara ovog gubitka šuma primećeno u ključnim područjima biodiverziteta, globalnoj mreži prirodnih lokaliteta koje su ekolozi identifikovali kao kritične za zaštitu ugroženih vrsta. Zaključeno je i da plantaže kaučuka zauzimaju najmanje 35 miliona hektara jugoistočne Azije, gde su Tajland, Indonezija i Vijetnam tri najveća svetska proizvođača prirodne gume.
Prirodna guma se koristi u svemu – od kondoma do sportske odeće i igračaka, pa sve do industrijskih mašina. Međutim, više od 70 odsto potrošnje čini 2,3 milijarde novih automobilskih guma koje svet kupuje svake godine. Sa sve više automobila na putevima, potražnja i dalje raste. Procenjeno je da će do 2030. godine biti potrebno još oko 13 miliona hektara zemlje da bi se zadovoljila rastuća potražnja za gumom, i to bez razmatranja potencijalnog uticaja prelaska na električna vozila. Električni automobili su obično za trećinu teži od ekvivalentnih vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, uglavnom zbog težine njihovih baterija. Takođe, mogu brže da ubrzavaju i koče, što dodatno povećava habanje guma. Za ta vozila razvijaju se posebne, robusnije gume, ali, dok ne budu razvijene, kompanije za proizvodnju guma izveštavaju da se tradicionalne gume na električnim vozilima mogu istrošiti 30 odsto brže nego na konvencionalnim modelima.
Danas na velikim plantažama raste samo oko 15 odsto svetske gume. Ostatak proizvodi oko 6 miliona nezavisnih malih uzgajivača, koji prodaju preko složenih mreža posrednika i prerađivača kako bi snabdevali nekoliko velikih proizvođača guma, na čelu sa Michelinom, Bridgestoneom (vlasnici Firestonea), Continentalom, Goodiearom i Pirellijem. Iako su još 2017. godine neki proizvođača guma i automobila najavili da će isporučiti održivije gume, napredak u ovom pogledu nije primećen. Jedan od razloga za to je nedostatak pritiska javnosti, što je posledica niske svesti javnosti da je kaučuk usev, a kamoli usev koji pokreće krčenje šuma. Takođe postoji konfuzija oko toga koje ciljeve održivosti industrija guma treba da usvoji i koliko je sprečavanje krčenja šuma važno za taj plan.
Šta može da se promeni?
- Veća transparentnost u sistemu snabdevanja mogla bi da pomogne u podizanju standarda. Povećana potražnja mogla bi se zadovoljiti postojećim plantažama ako bi velike kompanije identifikovale i podržale male uzgajivače da postignu bolje prinose.
- Drugi pristup bi mogao da bude usvajanje agrošumarstva umesto plantaža. Taj sistem podrazumeva sadnju kaučuka među usevima hrane i drugog drveća, a može doneti prinose jednako dobre kao i plantaže monokultura.
- Kontrola potražnje je jednako važna. Recikliranje korišćenih guma moglo bi da pomogne, posebno pretvaranjem u nove gume, umesto trenutne upotrebe niže vrednosti za površine za igrališta. Međutim, najveći prioritet bi trebalo da bude smanjenje našeg oslanjanja na automobile kroz poboljšani javni prevoz.
- Prelazak na električna vozila bi tu razliku mogao da učini još većom. Odnosno, ako jednostavno prihvatimo ideju da e-vozila rešavaju sve naše ekološke dileme u vezi sa transportom, rizikujemo da pokrenemo novu rundu krčenja šuma.
Foto: Isuru, Unsplash
