Poslednjih godina, ravnoteža između urbanog i ruralnog života je narušena. Sve je više ljudi koji žive u urbanim nego u ruralnim područjima. Proces masovnog kretanja stanovništva iz ruralnih u urbana područja poznat je kao urbanizacija. Urbanizacija donosi mnoge prednosti, ali takođe ima sposobnost da izazove negativne efekte na ljude, zajednice i životnu sredinu.
Sve je veća konkurencija u urbanim sredinama, što rezultira sa nekoliko negativnih efekata. Mnogi ljudi, uglavnom poljoprivrednici, koji se sele u gradove u potrazi za boljim životom i boljim mogućnostima zaposlenja završavaju kao bez adekvatnog zaposlenja. Ovo dovodi do određenih problema urbanizacije, kao što je rast sirotinjskih četvrti (slamovi) i nekontrolisanog urbanog širenja. Nekontrolisano širenje gradova često dalje dovodi do drugih negativnih posledica, posebno po dobrobit ljudi i životnu sredinu. Prema poslednjem izveštaju UN-HABITAT-a gotovo milijarda ljudi u svetu, odnosno šestina svetskog stanovništva, živi u slamovima.
Osim nezaposlenosti, slamovi nose se sobom i druge probleme. Slamovi se obično nalaze na zemljištu, a nisu u vlasništvu stanovnika slamova. To znači nesigurnost za stanovnike, jer vlasnici zemljišta mogu odlučiti da ih isele u bilo kom trenutku. Gužva, nedostatak sanitarnih uslova i generalno loši uslovi za život su česti u slamovima. Ovo često doprinosi izbijanju bolesti. U ovim oblastima nije retko da nedostaju i komunalne usluge kao što su voda, struja i kanalizacija. Uslovi u sirotinjskim četvrtima otežavaju održavanje reda i zakona, pa je često povećano prisustvo kriminala, koje je dodatno podstaknuto visokim stepenom nezaposlenosti.
Urbanizacija, a posebno ona koja je nekontrolisana i neplanska, nosi sa sobom i probleme po životnu sredinu, u neke od njih spadaju:
Uticaj na životnu sredinu
- Porast temperature – Usled faktora kao što su popločavanje zemljišta koje je ranije bilo obraslo vegetacijom, sve veći broj stanova i višespratnica i industrija dolazi do povećanja temperature i nastanka urbanih ostrva toplote
- Zagađenje vazduha – Fabrike i automobili su najvidljiviji simboli urbanizacije. Usled emisije štetnih gasova iz fabrika i vozila dolazi do zagađenja vazduha. Visoka količina suspendovanih čestica u vazduhu, posebno u gradovima doprinosi da alergije i respiratorni problemi postanu ogromna opasnost po zdravlje.
- Uništavanje prirodnih staništa flore i faune – U stvaranju urbanog područja uništava se mnogo šumskih područja koja bi inače bila prirodna staništa za mnoge ptice i životinje.
- Zagađenje vodotokova – Sa toliko puno ljudi koji žive u neposrednoj blizini, postoji veći rizik od kontaminacije iz kanalizacije i industrijskih otpadnih voda. To može dovesti do širenja bolesti koje se prenose vodom, kao što su kolera i tifus. Takođe može da izazove probleme divljim životinjama i morskim životinjama, kao i ljudima koji se na njih oslanjaju za hranu.
- Povećane emisije gasova staklene bašte zbog visokog nivoa potrošnje energije i transporta. Kako se urbano stanovništvo povećava, oni takođe postaju energetski intenzivniji. Veća upotreba klimatizacije, grejanja, osvetljenja, povećan broj vozila na putevima i veći nivo potrošnje zbog lakoće dobijanja bilo čega u bilo kom trenutku, učinili su da naša potražnja za energijom i resursima naglo poraste. Kao posledica, ova sve veća potražnja izaziva značajan porast emisija gasova staklene bašte, koji su odgovorni za globalne klimatske promene i zagrevanje.
- Nepravilno ili nedovoljno upravljanje otpadom može dovesti do nagomilavanja otpada u urbanim sredinama. Urbana područja moraju da se nose sa velikim količinama otpada koje proizvode njihovi stanovnici – od organskog otpada od hrane preko ambalaže do građevinskog materijala. Ovo zahteva pažljivo upravljanje deponijama i drugim objektima za odlaganje otpada kako bi se sprečila šteta po životnu sredinu i rizici po javno zdravlje.
- Svetlosno zagađenje je još jedan oblik zagađenja koji se često zanemaruje. Ono je uzrokovano prekomernim veštačkim osvetljenjem u urbanih sredina i može imati niz negativnih efekata kako na ljude tako i na životinje.
- Stalna buka saobraćaja i industrije takođe može biti glavni izvor stresa i problema mentalnog zdravlja. Zagađenje bukom može izazvati poremećaj spavanja, visok krvni pritisak i druge ozbiljne zdravstvene probleme urbanih stanovnika.
Urbanizacija ima i svoje prednosti, a neke od njih su:
- Efikasnost – Gradovi su često efikasniji od ruralnih područja. Manje napora je potrebno za snabdevanje osnovnih pogodnosti kao što su sveža voda i struja. U većini gradova preovlađuju stanovi u kojima se može smestiti mnogo ljudi na malom zemljištu.
- Pogodnost – Pristup obrazovanju, zdravstvu, socijalnim uslugama i kulturnim aktivnostima lakše je dostupan ljudima u gradovima nego u selima. Život u gradovima je mnogo udobniji u poređenju sa životom na selu. Gradovi imaju naprednije komunikacione i transportne mreže.
- Koncentracija resursa – Pošto je većina velikih ljudskih naselja nastala u blizini prirodnih resursa od davnina, dosta resursa je dostupno u gradovima i oko njih.
- Koncentracija obrazovnih objekata – Više škole i univerziteti se osnivaju u gradovima. Dostupni su različiti obrazovni izbori koji studentima nude širok izbor za njihovu buduću karijeru. U ovom dobu društva znanja ono postaje sve važnije.
- Bolja društvena integracija – Ljudi različitih grupa žive i rade zajedno u gradovima, što stvara bolje razumevanje i harmoniju i pomaže u razbijanju društvenih i kulturnih barijera.
- Nova tržišta – Gradovi pružaju daleko veću mogućnost za razvoj biznisa jer predstavljaju tržišta sa daleko više ljudi u odnosu na ruralne predele.
Svi trendovi ukazuju na to da će se proces urbanizacije i dalje nastaviti. Zbog toga je važno da gradove razvijamo na planski i održiv način.
Foto: Alfarnas Solkar na Unsplash
