Primenom cirkularne ekonomije Zapadni Balkan bi postao održiv i konkurentan region

Primenom principa cirkularne ekonomije region Zapadnog Balkana se može transformisati u održiv i konkurentan, ocenjeno je na Samitu o cirkularnoj ekonomiji Zapadnog Balkana u Privrednoj komori Srbije (PKS).
cirkularna ekonomija

Preuzeto sa sajta Biznis

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Srbije Ivana Hadži Stošić rekla je da je cirkularna ekonomija prepoznata kao značajan podsticajni faktor za zelenu tranziciju u Srbiji, prenosi Beta.

„Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacije digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede“, navela je ona.

Ona je rekla da su se Srbija i svet, usvajanjem agende Ujedinjenih nacija 2030 i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.

„Jedan od alata da se ovi ciljevi sprovedu je cirkularna ekonomija koja treba da pomogne u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda“, rekla je Stošić.

Ona je rekla da se Srbija kao zemlja kandidat za ulazak u EU mora uskladiti i sa ciljevima koje je ta zajednica država postavila kroz projekat Zeleni dogovor.„Dekarbonizacija i cirkularna ekonomija su važni stubovi za dalji razvoj Zelene agende na zapadnom Balkanu, zbog čega je i resorno ministarstvo posvećeno tome“, rekla je Stošić.

Foto: Pixabay.com

Navela je da je Srbija prošle godine donela dva bitna strateška dokumenta – Program upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine, kao i Program razvoja cirkularne ekonomije od 2022. do 2024. godine.

Stošić je navela da ministarstvo trenutno pomaže lokalnim samoupravama u izradi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju, dok se privatni sektor podržava u izradi biznis planova za tranziciju na nove biznis modele, a podstiču se zelene javne nabavke, podržava saradnju privrede i naučno-istraživačkih institucija kroz dodelu cirkularnih vaučera.

Prema njenim rečima, početkom ovog meseca usvojena je i Strategija niskougljeničnog razvoja od 2023. do 2030. godine, sa projekcijama do 2050, što otvara mogućnost za povećanje konkurentnosti domaće privrede.

Cirkularna ekonomija je, kako je ukazano na skupu, prepoznata kao jedno od sredstava za modernizaciju industrije u Startegiji industrijskog razvoja Srbije, jer takva ekonomija na podrazumeva samo reciklažu i upravljanje otpadom, već je to prilika i za tehnološke inovacije, novi način dizajniranja proizvoda, otvaranje zelenih radnih mesta.

Direktorka Fonda za razvoj Srbije Tatjana Matić izjavila je da su ovakvi događaji, poput samita, presudni za podizanje svesti i razmenu iskustava i znanja u regionu.

„Mali procenat svetske ekonomije koji je cirkularan nam pokazuje da je pred nama dugačak put do željenih promena, posebno na Zapadnom Balkanu kako bi se kreirala društva kakva želimo da imamo“, kazala je Matić.

Ona je ocenila da izazovi ne smeju da udalje ljude od težnje da sačuvaju životnu sredinu i težnje da se ne naruše prirodni resursi.

„Iako je tehnološki napredak nezaustavljiv, a zahtevi tržišta sve veći, oni ne smeju biti faktor koji narušava životnu sredinu. Poslovna zajednica mora da pomiri napredak i potrebe društva, ali da radi na očuvanju planete“, navela je Mastić.

Ona je istakla da je i Fond za razvoj postavio takav zadatak pred sebe.

„Ako ekonomija nije zelena, a investicije nisu ekološki prihvatljive, one nemaju opravdanje i postaju opasne“, rekla je Matić.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Mihailo Vesović istakao je da bi se transformacija regiona dogodila i bez znanja i finansijskih sredstava transformacija, ali bi bila spora i zakasnela.

Foto: Pixabay.com

„Kada danas pričamo o regionu i Zapadnog Balkana ova tema je ona gde je potrebno razgovarati o kompatibilnosti, pošto ovde postoji veliko tržište, kao i povećanje mogućnosti povezivanja kompanija i razmene robe. Važno je da se politike država Zapadnog Balkana ujednačavaju i daju slične modele i mogućnosti“, rekao je Vesović.

Vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji Miroslav Tadić istakao je da se globalno već koristi dvostruko više resursa nego što je količina koju priroda može da regeneriše.

„Prema Globalnom izveštaju o cirkularnosti za 2023. današnji svet je samo 7,2 odsto cirkularan, što znači da je to procenat resursa i energije koji mi ponovo koristimo, a da je sve ostalo što se koristi i po pitanju resursa i po pitanju energije bazirano na principima linearne ekonomije“, rekao je on.

Tadić je kazao da globalni izazovi, poput energetske krize i sve veće negativne posledice klimatskih promena, upućuju na to da se mora promeniti pristup proizvodnji i korišćenju resursa.

On je rekao da je Zeleni dogovor EU usmeren ka postizanju klimatske neutralnosti do sredine veka, na korišćenju OIE, nultom otpadu i cirkularnoj ekonomiji, koja je kroz Sofijsku deklaraciju preslikana i na države Zapadnog Balkana.

Tadić je kazao da je Srbija do sada dosta uradila na prilagođavanju zakonodavstva u toj oblasti, a uskorio se očekije i usvajanje seta propisa koji će regulisati emisije gasova sa efektom staklene bašte.

On je ocenio da će privreda Srbije morati da izvrši zelenu transformaciju i pređe na cirkularni model i oslobodi se zavisnosti od korišćenja fosilnih goriva, kako bi na glavnom izvoznom tržištu, što je EU, mogla da bude konkurentna.

Projektni menadžer delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon (Antoan Avignon) rekao je da se pre nekoliko godina govorilo da će doći do ozbiljnih klimatskih promena, ali da ljudi to nisu želeli da prihvate.

Na četiri panela samita razmatrani su rezultati trogodišnje primene Zelene agende u Srbiji i regionu i predstavljena cirkularna rešenja koja kompanije primenjuju, kao i mogući izvori finasiranja zelene tranzicije.

Istaknuto je da su štedljivo korišćenje resursa i recikliranje imperativ, a da su tri ključna stuba cirkularne ekonomije – država, privreda i nauka.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin