Proizvodnja i prerada plastike su i dalje u porastu

Plastika je nekada bila hvaljena kao revolucionarni materijal, a sada je velika pretnja po životnu sredinu.
Proizvodnja i prerada plastike su i dalje u porastu

Plastika kontaminira naše izvore vode, izlaže nas štetnim hemikalijama, pa čak postaje i dospeva u naše organizme kroz unos mikroplastike. Za samo dve decenije, do 2019. globalna proizvodnja plastike se udvostručila, a stručnjaci predviđaju da će do 2040. značajan deo svetskih zaliha nafte biti iskorišćen za proizvodnju plastike.

Očekuje se da će se količina plastičnog otpada utrostručiti do 2060. godine. Nedavni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pod naslovom „Nova ekonomija plastike: Ponovno promišljanje budućnosti plastike“ ukazuje na hitnu potrebu za rešavanjem ove krize. Pored toga, izveštaj Centra za klimatski integritet razotkrio je lažne tvrdnje industrije plastike u vezi sa recikliranjem, naglašavajući potrebu za održivijim rešenjima. Istraživanja potvrđuju – postoji direktna veza između proizvodnje plastike i alarmantnog porasta plastičnog zagađenja uprkos naporima za recikliranje, pa se nameće zaključak da smanjenje upotrebe plastike treba da bude primaran način za rešenje ovog problema.

Studije otkrivaju da se više od polovine zagađenja plastikom može pripisati samo 56 kompanija širom sveta. Stručnjaci procenjuju da će do 2030. godine dodatnih 53 miliona tona plastičnog otpada kontaminirati naše okeane godišnje. Štetni efekti plastike šire se izvan brige za životnu sredinu jer predstavljaju ozbiljnu pretnju i po naše zdravlje. Naša izloženost plastici počinje još pre rođenja, a u morskim ekosistemima ona može da naškodi kornjačama i morskim pticama. Na kopnu, plastika kontaminira podzemne vode, što dovodi do daljih ekoloških i zdravstvenih opasnosti. Štaviše, istraživači ističu da zagađenje plastikom izaziva zapanjujući ekonomski i društveni danak, koštajući nas otprilike 3,8 milijardi dolara svake godine.

Da bi stekli uvid u vrste i količine plastičnog otpada, istraživači su analizirali petogodišnje podatke o sastavu otpada iz 84 zemlje, obuhvatajući preko 1.500 izveštaja. Rezultati su otkrili da se skoro polovina otpada sastojala od brendirane plastike. Tim istraživača je uporedio podatke koje su prijavile velike kompanije za proizvodnju brendirane plastike sa podacima o zagađenju plastikom. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućio je uspostavljanje jasne veze između proizvodnje i zagađenja. Ova studija služi kao poziv za buđenje, otklanjajući svaku sumnju da proizvodnja plastike nema uticaja na životnu sredinu i naglašava hitnu potrebu da kompanije usvoje efikasne strategije smanjenja proizvodnje/upotrebe plastike i da pojedinci aktivno učestvuju pre svega menjajući svoje navike u vezi upotrebe plastike, pa zatim i kroz recikliranje.

Procenjuje se da oko 36 procenata zagađenja plastikom širom sveta potiče od plastike za jednokratnu upotrebu, a njena karakteristika je ograničena reciklažna vrednost. Takođe postoji i zabluda da je recikliranje plastike zaokružen proces, jer ponovljena reciklaža dovodi do degradacije i nagomilavanja otpada. Jedno od rešenja za ovaj problem je regulisanje proizvodnje plastike postepenim smanjenjem upotrebe i prelaskom na održive alternative.

Foto: Freepik

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin