Reciklaža građevinskog otpada: Kakva je situacija u Srbiji i šta možemo da uradimo da se stvari poboljšaju?

Koliko se u Srbiji koristi otpad kao nova sirovina i kako sve građevinski otpad može da se iskoristi?
građevinski otpad

Preuzeto sa sajta National Geographic Srbija

U većim gradovima u Srbiji na sve strane srećemo gradilišta, a do juče su na njihovom mestu bili neki potpuno drugi objekti: magacini ili porodične kuće, propale fabrike ili zgrade niske spratnosti. U periodu između juče i danas, kada ciglu po ciglu niče moderni biznis ili tržni centar, desilo se rušenje prethodnih konstrukcija, a hrpe đubreta, ostale iza bagera i kamiona, završavaju na deponijama i smetlištima, piše Klima101.

S obzirom na to da se u Beogradu, gde se generišu najveće količine, planira recikliranje 40 odsto građevinskog otpada i otpada od rušenja do kraja decenije, postoje naznake da će se stanje i kod nas promeniti na bolje. No, nije u pitanju samo tema kapacitet reciklažnih postrojenja.

Ukoliko stopa reciklaže bude rasla, ostaje pitanje: ako se građevinski otpad reciklira, ko će ga koristiti?

Iako su reciklirane sirovine u građevinarstvu jeftinije nego novi materijali, stanovnici Srbije ih često izbegavaju, misleći da su opasne, kancerogene ili radioaktivne, kako ističe Ana Momčilović, ekspertkinja za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju i predavačica na Beogradskoj politehnici. To nije opravdano, pa zajedno sa Momčilović razbijamo ovaj mit i otkrivamo prednosti korišćenja građevinskog otpada po životnu sredinu.

“Prema Evropskom katalogu otpada, 95 odsto otpada iz građevinske industrije nema karakteristike opasnog otpada kao što su kancerogenost i radioaktivnost, ali i zapaljivost i reaktivnost”, objašnjava sagovornica. “Dodatno, tih preostalih 5 odsto, koji jesu opasni, moguće je detektovati na gradilištu u toku rušenja i pravovremeno izdvojiti u posebne tokove otpada.”

Ruku pod ruku sa velikim građevinskim kompanijama, mogućnost za njegovu primenu imate i vi sami – kako pri podizanju doma od nule, tako i tokom renoviranja.

Pored toga što korišćenje recikliranih sirovina umanjuje količine otpada, utrošene energije i troškove gradnje, još jedna manje očekivana brojka postaje manja, koja je bitna u svetlu zauzdavanja porasta srednje globalne temperature – reč je o emisijama ugljen-dioksida.

Građevinski sektor je među glavnim uzročnicima klimatskih promena – odgovoran za 40 odsto godišnjih emisija ugljen-dioksida, od toga 27 odsto nastaje pri operativnim aktivnostima, a ostatak (13 odsto) je rezultat ekstrakcije i proizvodnje građevinskih materijala, njihovog transporta do gradilišta, dopremanja opreme i u suštini celokupnog procesa građenja.

Upravo ovim drugim delom bavila se Ana Momčilović – ona je učestvovala je u izradi studije koja je analizirala ublažavanje karbonskog otiska tokom izgradnje porodične kuće za četiri osobe, površine 160 kvadratnih metara, u energetskom razredu C. Istraživači su došli do saznanja da emisije ugljenika mogu da se smanje između 12,5 i 30 odsto ako se dom gradi od recikliranih sirovina u poređenju sa novim, nerecikliranim materijalima.

Ukoliko angažujete lokalnu radnu snagu, uštede ugljen-dioksida su još veće i dostižu 32,3 odsto, a samim tim utoliko je manji vaš doprinos globalnom zagrevanju pri izgradnji kuće.

Reciklaža građevinskog otpada u Srbiji: Nedovoljna primena, a ogroman potencijal

Jasno je da je reciklaža građevinskog otpada u Srbiji nedovoljno zastupljena: u 2021. reciklirano je oko 3 odsto neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa druge strane, postoje brojni materijali koje je moguće reciklirati i potom od njih graditi: od letećeg pepela iz termoelektrana na ugalj preko slomljenog stakla i plastike do čelika, bakra i aluminijuma. Od njih mogu da se proizvode npr. cement, staklena vuna, pokrivači za fasade. Sličan proces može se primeniti i na ostatke srušenih građevina.

Tokom izgradnje doma primarnim materijalima ispušta se 164,6 tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, za apsorpciju samo jedne tone ugljen-dioksida tokom godine neophodno je 47 stabala drveća.

Studije iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazale su da je kroz korišćenje recikliranog čelika moguće smanjenje karbonskog otiska pri izgradnji višespratnica od čak 60 odsto – a ovo je materijal za koji se, pored cementa, veruje da tokom svog veka trajanja oslobađa najveće količine gasova sa efektom staklene bašte.

Prema proračunima Svetske banke, Srbija je tokom 2019. imala najveće emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika u regionu. Sjajnu priliku da se to smanji nudi odgovornije i održivije građevinarstvo kojem i sami možemo da doprinesemo.

Analiza naučnog tima, čiji je Ana Momčilović bila deo, temelji se na četiri različita scenarija. Nalazi upućuju na to da se tokom izgradnje doma primarnim materijalima ispušta 164,6 tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, za apsorpciju samo jedne tone ugljen-dioksida tokom godine neophodno je 47 stabala drveća.

Ako upotrebite reciklirani čelik i ciglu iz građevinskog otpada, štetne emisije ugrađene u vašu kuću smanjiće se za 20,5 tona. U slučaju da u cement i beton dodate reciklirane komponente, pored korišćenja cigala iz građevinskog otpada, štedi se dodatnih tridesetak tona, odnosno ukupno 50 tona u odnosu na situaciju kada se objekat od nule gradi novim materijalima.

Ukoliko na projektu izgradnje uposlite radnike koji su od gradilišta udaljeni najviše 30 kilometara, karbonski otisak vaše kuće biće 111,4 tona – što je za skoro 55 tona manje od početnog scenarija.

“Za razliku od npr. plastike, građevinski materijali su mnogo dugotrajniji. Čak i reciklirani, imaju znatno manje narušena svojstva i dosta duži vek trajanja”, kaže jedna od autora studije, Ana Momčilović.

Svakako, postoje određena ograničenja u primeni recikliranog građevinskog otpada – te se nereciklirani beton ne može koristiti za noseće konstrukcije.

“Beton se u tečnom stanju preliva preko gvožđa (armature) i onda se očvrsne”, konstatuje Momčilović. “Međutim, kada se recilklira, beton se lomi u drobilicama i pri tom lomu se u njemu javljaju pukotine koje pri ponovnom korišćenju u kombinaciji sa spoljnim uticajima, kao što su padavine i hladno vreme, postaju sve veće, te zbog toga ovaj reciklirani materijal ne može da izdrži pritisak.”

Ipak, moguće je njegovo korišćenje za nasipanje staza i puteva.

Prošlost i sadašnjost korišćenja građevinskog otpada

Naravno, upotreba građevinskog otpada nije neka savremena tehnološka inovacija, zapravo se u prošlosti već ovako gradilo – i to na našim prostorima.

“Koliko se sećam, to se ranije primenjivalo u selima”, priča Ana Momčilović, “kada se ruši jedan objekat i gradi drugi, ljudi su zapravo čistili opeku od maltera i koristili je ponovo.”

Danas je ovakav način gradnje od vas udaljen samo jednu pretragu interneta.

“Na sajtu Kupujem prodajem može se naći takav materijal, kao i korišćeni crep koji stanovnici kupuju i ponovo koriste za pokrivanje objekata. Tako se materijali ponovo upotrebljavaju što je, prema hijerarhiji upravljanja otpadom, još poželjnije od reciklaže“, pojašnjava Momčilovićeva.

Na polju iskorišćenja neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja Srbija stoji znatno bolje nego kada je reč o njegovoj reciklaži – oko 83 odsto ove vrste otpada iskorišćeno je tokom 2021. za zatrpavanje i nasipanje.

Ovaj rezultat nastao je kao posledica toga što je za velike građevinske kompanije ekonomski isplativije da upotrebe otpad nego da plate njegovo odlaganje.

“Idealna praksa bi bila da se otpad razvrsta po frakcijama i da se recimo metali recikliraju posebno jer je u slučaju zatrpavanja i nasipanja u pitanju smesa različitih materijala koji bi pojedinačno bili bolje iskorišćeni”, priča Ana Momčilović.

Dok je interesovanje za reciklažu građevinskog otpada u našoj zemlji izuzetno ograničeno, u nekim krajevima sveta iznalaze inovativne načine za njegovu primenu.

Kineska kompanija Vekor reciklažom gomila letećeg pepela, koji nastaje pri sagorevanju uglja, dobija keramičke pločice visokog kvaliteta, a u Nemačkoj iz ostataka pepela izdvajaju prečišćeni kalcijum-karbonat koji se dalje koristi u industriji papira i industriji boja.

Mogućnosti za primenu građevinskog otpada su, dakle, višestruke, baš kao i uštede i koristi za životnu sredinu. Ali kako bi se potencijal iskoristio, neophodno je prvo otkloniti neosnovane predrasude.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin