Preuzeto sa sajta The Guardian
„Tokom proteklih 10 godina uklonili smo oko 47 tona zamki i klopki za medvede”, izjavio je Majkl Kejgvin, osnivač Ugandske fondacije za zaštitu prirode (UCF), humanitarne organizacije koja sarađuje sa vlastima za zaštitu divljih životinja u zemlji.
Kejgvin govori o nizu fotografija koje prikazuju hrpu zamršenih zamki i klopki teških 12 tona – na njima, ugandski rendžeri poziraju, ilustrujući priču uspeha i bola.
Hrpa, sada poznata kao „Planina zamki”, prikupljana je tokom 12 meseci, a kao deo kontinuiranih napora za očuvanje u Nacionalnom parku Murchison Falls u Ugandi. Na dnu „planine“ se nalaze tzv. medveđe klopke koje koriste krivolovci da uhvate slonove, nilske konje i lavove. Na vrhu su žičane zamke koje se koriste za manje životinje.
Park od 5.000 km² i njegovi čuveni vodopadi na reci Nil nekada su pružali zaklon Gospodnjoj vojsci otpora (Lord’s Resistance Army, LRA) pod vođstvom Džozefa Konija, jedne od najozloglašenijih vojnih grupa na svetu. Do 2010. godine, snaga LRA-e je oslabila i odmah nakon što je park proglašen oslobođenim, vlasti za zaštitu divljih životinja Ugande započele su radove na obnovi.
Za Džefa Morgana, osnivača organizacije Global Conservation, nevladine organizacije koja sarađuje sa Kejgvinom i rendžerima u obnovi i zaštiti parka, fotografije Planine zamki pokazuju rizik koji postoji za životinje, rendžere i meštane „koji mogu biti povređeni ili ubijeni”.
Da bi se trajno onemogućilo krivolovcima da ponovo koriste ove zamke, hrpa, kao i prethodne, se zakopava u temelje novih zgrada parka. Ove zgrade uključuju smeštaj za rendžere, oružarnicu, veterinarsku laboratoriju i policijsku stanicu.
Osim što finansira prikupljanje zamki, organizacija Global Conservation pruža Kejgvinovom timu iz UCF-a skoro milion dolara (800.000 funti) za upravljanje parkom, nabavku opreme za rendžere i suzbijanje krivolova, razvoj zajednice i obuku „ekočuvara”.
Ekočuvari žive u okolnim zajednicama, a njihov posao uključuje prikupljanje zamki i obaveštavanje rendžera o divljim životinjama koje je potrebno vratiti nakon što se izgube iz zaštićene zone parka.
Problemi gubitka prihoda od turizma tokom pandemije Covid-19 i štete nanete poljoprivredi i ribarstvu poplavama prošle godine stvorile su ono što Kejgvin naziva „krizom krivolova”. Poslednjih 18 meseci, kaže, bili su veoma teški, a timovi svakodnevno prikupljaju oko 100 novih zamki i klopki.
„Ekonomski, stvari su ovde loše za ljude. Covid je veoma loše uticao na turističku industriju (koja pomaže u finansiranju ove akcije), a poplave sa Nila, koje su bile znatno iznad rekordnih nivoa, uništile su useve i nanele štetu ljudima i divljim životinjama”, kaže on.
Rezultat toga je da još više ljudi „želi da prodaje životinje organizovanim kriminalnim mrežama koje se bave prodajom divljači, slonovače i krijumčarenjem divljih životinja”.
Još jedan nadolazeći problem je istraživanje nafte u tom području, što je paradoks, kako kaže Kejgvin, s obzirom na to da nacionalni rendžerski timovi često nemaju gorivo za svoja vozila.
Za lovokradice, nilski konji su glavna meta. Više od 60% nilskih konja u parku je u proteklih nekoliko godina ubijeno zbog njihovog mesa i slonovače u njihovim zubima, kaže Kejgvin. Da bi se borili sa gubicima koje opisuju kao „rat protiv prirode“, te sprečili kriminalne mreže da kradu i podstiču lokalnu zajednicu da kradu, veruju da je potrebno da turizam procveta, čime se obezbeđuju poslovi i novac.
„Bitka za divlje životinje je u punom jeku. Da je dobijemo, moramo podržati turizam divljih životinja, najveći izvor priliva za Ugandu koji zapošljava preko milion ljudi. Takođe, treba da stvorimo više poslova i veće plate. To je najbrži način da se zaustavi krivolov životinja i prodaja njihovih tela kriminalnim mrežama”, kaže Kejgvin.
