Sedam globalnih promena na Zemlji

Istraživači NASE koji se bave klimatskim promenama, kao i samim izgledom planete, stvorili su prikaz Google timelapse. Na osnovu istog, sada se mogu pogledati uporedni prikazi planete Zemlje, odnosno toga kako je izgledala pre, a kako izgleda danas nakon brojnih promena kroz istoriju.
globalne klimatske promene

Preuzeto sa sajta NASA

Ono što je zanimljivo jeste i mogućnost da se pojedine oblasti pogledaju kao segmenti, tačnije deonice, uspešno kreirane preko Google earth opcije.

Sedam je primera globalnih promena koje je NASA uočila pomoću satelita. Pored bitnih i kritičnih promena, uočeni su i problemi sa kojima se Zemlja suočava: vremenske (ne)prilike, globalno zagrevanje, urbanizacija i prirodne katastrofe.

Letovalište Kankun u Meksiku, poznato kao mesto koje služi kao beg od zime, od 1970. prošlo je kroz ogromnu transformaciju. Od malog, siromašnog mesta sa svega stotinu stanovnika (koliko je imalo u drugoj polovini dvadesetog veka), danas je Kankun ne samo mesto na koje dolazi oko 2 miliona turista godišnje, već je i grad sa 740.000 stanovnika. Brojni posetioci su Kankun postavili visoko na listu gradova u Meksiku koji generišu prihod od turizma, ali njegov rast i razvoj doneo je i vrlo ozbiljne ekološke probleme, koji su prvenstveno vezani za zagađenje vode, kao i eroziju plaža.

U Hadson zalivu, poznatom kao rubno more Severnog ledenog okeana, tokom zimskog perioda dolazi do potpunog zamrzavanja kao posledica klimatskih promena. S druge strane, tokom leta se led topi. Zbog toga, polarni medvedi su ugroženi – kako bi ulovili plen, najčešće prstenaste foke, oni prelaze preko leda koji se topi. Situacija se dodatno pogoršava kada leda ostane nedovoljno i mnogi medvedi ne uspevaju da prežive – od 1980-ih godina, područje Hadson zaliva izgubilo je oko trećinu populacije polarnih medveda. Brojke su poražavajuće: polarnih medveda je svega 800, sa pređašnjih 1200. Činjenica da se usled globalnog zagrevanja led topi i da ga je sve manje, polarni medvedi ne mogu da se hrane kao što su se hranili ranije.

Ono što brine naučnike i istraživače jeste suša. Ogromna suša je oborila nivo vode u Velikom slanom jezeru koji je pao čak ispod 1.277 metara 2022. godine. Podatak koji izaziva pažnju jeste i taj da se to isto jezero usled topljenja snega i jakih kiša napunilo neobično visokim nivoom vode od oko 1.283 metara 1985. godine.

Još jedan primer promena jezera jeste i jezero Mid koje se smatra najvećim rezervoarom vode u SAD, te se i ono našlo na samo 27% svog kapaciteta 2022. godine.  Razlog je suša koja je pogodila zapad te zemlje. Ovaj kapacitet jezera smatra se najnižim u istoriji, a do toga je došlo zbog klimatskih promena. Zabrinjavajuća činjenica je i ta da je jezero poslednji put bilo blizu svog punog kapaciteta tokom leta 1999. godine.

Istraživači prate stanje glečera i promene koje se dešavaju na njima, te koriste parametre kako bi dali svoje procene. Jedan takav primer je i glečer Pejto koji se nalazi u Nacionalnom parku Banf u Kanadi i čije se stanje prati i meri još od 1968. godine. Istraživači su primetili da se glečer Pejto smanjio jer je izgubio oko 70% svoje mase i to samo u poslednjih 50 godina.

Još jedan od primera jeste i jugoistočna obala Kejp koda na kojoj se dešavaju promene izazvane plimom i osekom, olujama i talasima. Promene su uočene na Severnoj plaži koja je 1984. bila duga i neprekinuta uskim barijerama na svojoj istočnoj ivici – međutim, 2007. godine dogodila se oluja koja je ostavila posledice i presekla uvalu. Naučnici su uočili cikluse koji se dešavaju i ponavljaju otprilike svakih 150 godina i tada se mogu videti ovakve pojave, koje dovode do probijanja barijera, pa se zatim one regenerišu, protežu i iznova ponovo probijaju.

Niz ovakvih primera koji su istraživači uočili i izdvojili kao jednu vrlo bitnu promenu koja se desila jeste i propadanje i topljenje Okjokula glečera na vrhu vulkana Ok na Islandu. Ovaj glečer prostire se zapadnim i centralnim delom Islanda, a ‘jokul’ je zapravo islandska reč koja, kada se prevede na srpski, upravo označava glečer. Činjenice koje su ustanovljene još 1901. godine, a predstavljene kroz geološku kartu pokazuju da se Okjokul prostire na oko 38 kvadratnih kilometara, a već 1978. aerofotografija je pokazala da se glečer smanjio za oko 3 kvadratna kilometra. Danas, naučnici kažu da je od glečera ostalo svega nešto manje od jednog kvadratnog kilometra.

Kao što se može videti iz ovakvih primera, postoji neizvesnost za ljudski rod, ali i našu planetu. Pošto dolazi do zagrevanja, isparava sve više vode. Na nekim mestima dolazi do suša, a na drugim do ogromnih padavina, pa tako i do velikih poplava. Zbog izumiranja biljnog i životinjskog sveta, ostali smo bez određenih vrsta flore i faune na planeti.

Globalno zagrevanje dovodi samo do novih i daljih promena sa kojima se gotovo svakodnevno susrećemo, a naša reakcija i odgovor na klimatske promene, iako već prisutni, biće jedan od najvećih i najznačajnijih izazova sa kojima se suočavamo i sa kojima ćemo se tek susresti u decenijama koje slede.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin