Smanjuje se razlika u dnevnim temperaturama, da li su krivi oblaci?

Istraživači okupljeni oko nove međunarodne studije pronašli “krivca”: Oblake, to jest njihovo povećanje koje blokira kratkotalasno zračenje Sunca tokom dana. 
oblaci

Klimatske promene, pored svih mogućih postojećih, pokazale su se i kao uzrok sve manjih razlika u maksimalnim i minimalnim dnevnim temperaturama u mnogim delovima sveta. Laički gledano – problem ne deluje kao najdramatičniji. Međutim, razlika u dnevnim temperaturama, poznatija kao “dnevni temperaturni opseg” (DTO) ima značajan uticaj na sve elemente zemljoradnje, kao i na ukupan utrošak energije i, naravno, zdravlje. 

Zašto i gde tačno dolazi do sve manjih DTO oscilacija bila je misterija sve do nedavno. 

Istraživači okupljeni oko nove međunarodne studije koja je ispitivala DTO sa kraja 21. veka veruju da su pronašli “krivca”: Oblake, to jest njihovo povećanje koje blokira kratkotalasno zračenje Sunca tokom dana. 

Sa klimatskim promenama očekuje se i dalji rast maksimalne i minimalne dnevne temperature – maksimalna će rasti sporije, a krajnji rezultat je još veće smanjenje DTO-a u mnogim delovima sveta. To će, napominju istraživači, svakako zavisiti i od raznih lokalnih meteoroloških uslova. Studija, objavljena u žurnalu Geophysical Research Letters, prva je koja se bavi temom smanjenja DTO-a pomoću kompjuterskih modela visoke rezolucije: 

“Oblaci su i dalje jedna od velikih neizvesnosti u pogledu klimatskih projekcija“, rekao je koautor studije Dev Nijogi, profesor geoloških nauka na Univerzitetu Teksas. „Kada ovo uradimo sa okvirom za modeliranje veoma visoke prostorne rezolucije, to nam omogućava da eksplicitno simuliramo oblake.” 

Glavni autor, Doan Kuang Van, docent na Centru za računarske nauke Univerziteta Tsukuba u Japanu, dodaje da je ovakav pristup od vitalnog značaja za razumevanje budućnosti DTO-a: „Oblaci igraju ključnu ulogu u dnevnoj varijaciji temperature tako što modulišu procese sunčevog zračenja, koji posledično utiču na razmenu toplote na površini zemlje“, objašnjava Kuang Van. 

Uz pomoć superkompjutera, tim je bio u mogućnosti da simulira komplikovanu interakciju površinskih procesa kopna na klimatske promene. To uključuje promene u korišćenju zemljišta (kao što je krčenje šuma), vlažnost zemljišta, padavine, oblačnost i druge faktore koji mogu uticati na temperaturu na lokalnom, tačnije regionalnom nivou. Kreiranjem modela sa mrežom finije rezolucije – mrežama od 2 kvadratna kilometra umesto mreža od 100 kilometara koje se koriste u većini klimatskih modela, istraživači su bili u mogućnosti da bliže analiziraju uticaje klimatskih promena. 

Tim se fokusirao na dve oblasti: region Kanto u Japanu i Malezijsko poluostrvo. Oni su koristili desetogodišnji period od 2005. do 2014. godine kao osnov, a potom su sproveli različite klimatske scenarije kako bi projektovali šta će se desiti sa DTO-om u ova dva regiona na kraju veka. Otkrili su da se temperaturni jaz smanjuje za oko pola stepena Celzijusa u umerenom regionu Kanto i četvrtinu stepena Celzi;jusa na tropskijem Malezijskom poluostrvu. Istraživači pripisuju ove promene velikim delom povećanoj dnevnoj oblačnosti za koju bi se očekivalo da će se razviti u ovim klimatskim uslovima. 

Istraživači su zaključili da studija može pomoći naučnicima da poboljšaju trenutne globalne klimatske modele i da razumeju kako će sve manji DTO uticati na društvo i životnu sredinu dok se globalno zagrevanje nastavlja. 

„Veoma je važno znati kako će se DTO promeniti u budućnosti, jer ove varijacije utiču na metabolizam ljudi, životinja i biljaka, ali i moduliraju lokalnu atmosfersku cirkulaciju, poput kretanja vetrova sa kopna na more,” zaključuje Kuang Van.  

Foto: Rodion Kutsaiev na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin