Solarni paneli nisu isplativi malim potrošačima

Naglašeno je da je nezadovoljstvo prozjumera, kada su dobili neuobičajeno velike račune za struju nakon instalacije solarnih panela, nastalo kao rezultat velikih očekivanja, koje je podsticala država promovišući investicije u solarne panele kao ogromnu uštedu.
solarni paneli

Preuzeto: biznis.rs

Proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe prozjumera (kupaca-proizvođača) je isplativa, ali je potrebno dodatno uskladiti zakonodavstvo kako bi se ovaj institut primenio u potpunosti, a proizvodnja zelene energije od strane građana dodatno zaživela, saglasni su učesnici tribine „Građani i solarna energija – iskustva kupaca-proizvođača u Srbiji“.

Naglašeno je da je nezadovoljstvo prozjumera, kada su dobili neuobičajeno velike račune za struju nakon instalacije solarnih panela, nastalo kao rezultat velikih očekivanja, koje je podsticala država promovišući investicije u solarne panele kao ogromnu uštedu.

Savetnica u oblasti prava energetike, doktorant i prozjumer Varvara Aleksić ističe da je do toga došlo jer nije primenjena uredba kakva je prvobitno planirana.

„Trebalo je da se omogući da se plaća samo potrošena električna energija, a ne celokupna proizvedena energija, od koje su viškovi poslati u mrežu gde se čuvaju za kasnije“, smatra Aleksić.

Takođe, uzevši u obzir da su prozjumeri (kupci-proizvođači) nedavno primetili da je ušteda od 30 odsto koju bi dobili kroz solarne panele ista kao i za one koji u ovom periodu imaju niže račune za struju u odnosu na prošlu godinu, Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže za Biznis.rs da se o situaciji sa uštedom električne energije ne može suditi prema trenutnim interventnim merama za uštedu električne energije, s obzirom na to da je njihov rok ograničen.

Uštede koje nastaju kroz instaliranje solarnih elektrana će se svakako nastaviti i nakon isteka mera, a sa rastom potreba za električnom energijom neminovan je i rast cene struje, čime će uštede kroz upotrebu solarne energije biti sve veće“, naglasio je Šćekić.

Savetnica u oblasti prava energetike, doktorant i prozjumer Varvara Aleksić ističe da je do toga došlo jer nije primenjena uredba kakva je prvobitno planirana.

„Trebalo je da se omogući da se plaća samo potrošena električna energija, a ne celokupna proizvedena energija, od koje su viškovi poslati u mrežu gde se čuvaju za kasnije“, smatra Aleksić.

Takođe, uzevši u obzir da su prozjumeri (kupci-proizvođači) nedavno primetili da je ušteda od 30 odsto koju bi dobili kroz solarne panele ista kao i za one koji u ovom periodu imaju niže račune za struju u odnosu na prošlu godinu, Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže za Biznis.rs da se o situaciji sa uštedom električne energije ne može suditi prema trenutnim interventnim merama za uštedu električne energije, s obzirom na to da je njihov rok ograničen.

Predlogom Zakona o PDV-u, koji će stupiti na snagu 2023. godine, PDV će se plaćati samo na utrošenu energiju, ali će ostati plaćanje akcize i naknada, odnosno mrežarine na ukupno preuzetu električnu energiju.

Prozjumeru Nenadu Maričiću je u Elektrodistribuciji Srbije tim povodom rečeno da su Ministarstvu energetike i Ministarstvu finansije predati zahtevi za iniciranje promena preostala dva zakona, kako bi se uredba u potpunosti primenila.

„Sistem kupca-proizvođača, odnosno proizvodnja električne energije, najviše se isplati velikim potrošačima koji su u crvenoj zoni, jer im se cena računa za struju umanjuje i do 60 odsto, a zatim srednjim potrošačima iz plave zone kojima se umanjuje za 45 odsto. Prosečnim potrošačima do 400 kilovata (kW) se na mesečnom nivou taj princip ne isplati“, ukazao je Maričić.

Napomenuo je da biti prozjumer ipak ima svojih prednosti i da se nije pokajao što je postavio instalaciju, ali da je trebalo da napravi manju solarnu elektranu. Saglasan je sa prvim prozjumerom u Srbiji Milošem Lončarom da je važno proceniti koji su potrebni kapaciteti energije i u skladu sa tim praviti kućnu elektranu.

„Do nezadovoljstva prozjumera svojim računima došlo je i zato što su pravili veće elektrane nego što im je bilo potrebno. Stoga je važno uskladiti proizvodnju sa potrošnjom“, ocenio je Lončar.

Vladan Šćekić na pitanje koliko solarni paneli zaista znače onima koji nisu veliki potrošači, prvenstveno manjim domaćinstvima, za Biznis.rs objašnjava da solarne elektrane na krovovima porodičnih kuća daju mogućnost za smanjenje troškova električne energije, te da je sasvim prirodno zaključiti da domaćinstva koja imaju veću potrošnju imaju i veću korist od solarnih elektrana, pre svega zato što njihova potrošnja ulazi u više zone (plava i crvena), gde je cena struje višestruko veća.

Tribina „Građani i solarna energija – iskustva kupaca-proizvođača u Srbiji“ realizovana je u okviru projekta Klimatski forum, koji je podržan kroz program „EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine“, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.

Solarni kalkulator

Asistentkinja na Geografskom fakultetu u Beogradu Tijana Jakovljević objasnila je da solarni kalkulator, koji je izrađen u okviru projekta Klimatski forum, pomaže da se odredi adekvatna veličina solarne elektrane, kako bi bili izbegnuti neophodni troškovi i kako bi proizvodnja električne energije pokrivala sopstvene potrebe.

U pitanju je, kako kaže, algoritam koji na osnovu unetih parametara kao što su potrošnja električne energije, nagib krova i strane sveta na koju je okrenut, izračunava kolika se može očekivati proizvodnja električne energije iz instaliranog jednog kilovata snage solarnog sistema na krovu porodične kuće.

Foto: biznis.rs

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin