Preuzeto sa sajta Science News
Na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država i na severu Meksika, razorne vrućine već nedeljama pustoše region. Već 19 uzastopnih dana, temperature u Feniksu prelaze 43.3°C, čime je oboren rekord iz 1974. godine. Grad El Paso u Teksasu je pretrpeo nezapamćenih 33 uzastopnih dana sa temperaturama preko 37.8°C, a taj niz će se, kako očekuju, nastaviti. A baš posle ponoći 17. jula, Dolina Smrti u Kaliforniji možda se suočila sa najvišom ikada zabeleženom temperaturom na tom mestu – 48.9°C.
Kina je takođe već nedeljama suočena sa ekstremnim vrućinama. 16. jula, naselje Sanbao je oborilo ne samo nacionalni rekord sa temperaturom od 52.2°C, već i rekord za najvišu temperaturu iznad 40˚N geografske širine.
Istovremeno, južna Evropa je sredinom jula dve nedelje uzastopno bila u drugom toplotnom talasu, pri čemu je Rim zabeležio novi apsolutni rekord od 42.9°C 18. jula, dok je jedno mesto u Kataloniji postavilo novi rekord za tu regiju sa temperaturom od 45.3°C.
Šta je uzrok ovim ekstremnim vrućinama? Odgovor delom leži u tome što je svet ove godine izuzetno topao, zahvaljujući kombinaciji ljudski izazvanim klimatskim promenama, i zbog prirodnog klimatskog fenomena zvanog El Niño, za koji je poznato da privremeno zagreva našu planetu.
Pored toga, mlazne struje (strujanja vazduha u višim slojevima atmosfere), koje imaju značajan uticaj na klimu na planeti, dovele su do zadržavanja toplog vazduha nad mnogim delovima Zemlje što je prouzrokovalo visoke temeperature danima. Naučnici sugerišu da bi klimatske promene mogle značajno da utiču na mlazne struje što može imati veliki uticaj pojavu na ekstremnih vremenskih prilika kao što su toplotni talasi. .
Ekstemni toplotni talasi su sve češći
Ljudi već decenijama zagrevaju planetu emitovanjem gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte u atmosferu. To je ekstremne toplotne talase učinilo češćim pojavama, kažu mnogi istraživači. Od 2004. godine, naučnici se bave procenama toga da li i u kojoj meri klimatske promene utiču na intenzitet ekstremnih vremenskih uslova.
Ovim procenama oni zapravo simuliraju svet sa i bez klimatskih promena, kako bi uporedili koliko često se javljaju određeni tipovi ekstremnih vremenskih događaja.
Izveštaj iz maja je zaključio da je aprilski toplotni talas u Južnoj Aziji – tokom kojeg je postavljen novi nacionalni rekord za temperature u Tajlandu (45.4°C) i Laosu (42.9°C) – postao bar 30 puta verovatniji zbog klimatskih promena.
Klimatske promene imaju posebno snažan uticaj na učestalost najekstremnijih događaja, kaže atmosferski naučnik Noboru Nakamura sa Univerziteta u Čikagu.
„Ono što je nekad bilo jednom u 1000 godina, sada se može dogoditi svakih 20 godina”, kaže on. „To i dalje jesu retki događaj, ali… možemo to zaista osetiti u našem svakodnevnom životu.”
Kako nastaju toplotni talasi?
Odgovor leži otprilike na visini od 8 do 14 kilometara nadmorske visine. Tamo, mlazne struje teku prosečnom brzinom od oko 177 kilometara na sat, iako mogu dostići brzine veće od 400 kilometara na sat.
Ovi moćni vetrovi kontrolišu veliki deo temperatura na Zemlji, prenoseći sisteme visokog i niskog pritiska širom sveta.
Mlazne struje se formiraju tamo gde se velike mase vazduha sa različitim temperaturama susreću i teku brže tamo gde je kontrast temperature jači. Kada mlazne struje duvaju snažno, obično su orijentisane paralelno sa ekvatorom.
Kada mlazne struje krivudaju, formiraju se široki talasi sa vrhovima i dolinama koje se protežu severno i južno na stotine kilometara. Mlazne struje na severnoj i južnoj hemisferi obično više osciluju tokom leta. Zbog nagiba Zemljine ose, polarne oblasti dobijaju više toplote od Sunca tokom leta, što slabi kontrast temperatura sa tropskim regionima. Kako se talasi pojačavaju, sistemi visokog i niskog pritiska na vrhovima i dolinama prodiru sve severnije i južnije.
Kada se sistem visokog pritiska zadrži nad nekim područjem, gura vazduh prema površini, što ga komprimuje i zagreva. Visoki pritisak takođe gura oblake, čisteći nebo za vrelo sunce koje neometano greje. Ovi faktori se kombinuju i stvaraju toplotni dom, pojavu koja peče i često isušuje pejzaže.2
Neizvesna budućnost mlaznih struja
Srodan, ali takođe nerešen problem jeste onaj koji istražuje kako će klimatske promene uticati na kretanje mlaznih struja u budućnosti. Još 2012. godine, naučnici su primetili da bi klimatske promene mogle učiniti ove moćne vetrove nestabilnijim.
„Arktik se zagreva oko četiri puta brže od cele Planete”, izjavila je naučnica Dženifer Frensis i dodala: „To znači da je razlika u temperaturi između severa i juga sve slabija.” Kao rezultat toga, mlazne struje mogu postati sve nestabilnije i sklonije krivudanju.
Ali to je i dalje „veoma osporavana hipoteza”, kaže Nakamura, ističući da neke klimatske simulacije sugerišu da bi, u Severnoj hemisferi, mlazne struje zapravo mogle postati manje talasaste. „Nema široko prihvaćenog konsenzusa kada govorimo o ovoj temi”, dodaje Nakamura.
Čak i ako sudbina mlaznih struja ostane neizvesna, jedna stvar je izvesna: Ekstremni toplotni talasi neće nestati.
