Promenljivo, sparno, mestimično oblačno uz učestale pljuskove – ovako glasi vremenska prognoza za ostatak juna, a kako meteorolozi najavljuju, slično će biti i u julu i avgustu. I dok u svakodnevnim neobaveznim razgovorima konstatujemo da vreme „nije normalno“ i da „nikad ovako nije bilo“, možda bi trebalo da razlog za nestabilne vremenske prilike potražimo u klimatskim promenama.
Klimatske promene, naime, nisu ništa neobično – fluktuacije u temperaturi naše planete dešavale su se i ranije, tačnije oscilacije u temperaturi Zemlje koje su posledično dovodile do hlađenja ili zagrevanja klime, dešavale su se u gotovo pravilnim vremenskim razmacima od nekoliko desetina hiljada godina. Međutim, temperatura Zemlje se povećala za 1 stepen u poslednjih 140 godina, čime su klimatske promene postale brže i uočljivije, a glavni razlog za to je ljudsko delovanje.
Na ubrzano zagrevanje planete u najvećoj meri utiče emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte. U ove gasove spadaju ugljen-dioksid, metan, vodena para, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati. Povećana emisija ugljen-dioksida (CO2) i njegova koncentracija u atmosferi navodi se kao glavni razlog globalnog zagrevanja. Zbog toga se u poslednje vreme sve više govori o klimatskoj neutralnosti koja za cilj ima smanjenje emisije ugljen-dioksida i neutralisanje karbonskog otiska.
Šta je karbonski otisak i kako se može smanjiti?
Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte i koji doprinose globalnom zagrevanju, a ujedno važi za jedan od najznačajnijih indikatora pri merenju zagađenja životne sredine. Karbonski otisak meri se na nivou pojedinca, ali i organizacija i kompanija koji svojim delovanjem doprinose emisiji pomenutih gasova, a za period računanja uzima se najščešće jedna godina.
Količina gasova koju proizvedu industrija, saobraćaj i poljoprivreda predstavlja primarni otisak. Sekundarni otisak je količina emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koja se indirektno oslobađa u atmosferu, a povezana je sa načinom proizvodnje i transporta proizvoda i dobara koje ljudi koriste.
Bilo da je reč o kupovnim navikama, ishrani, načinima i učestalosti putovanja, odlaganju otpada ili potrošnji električne ili toplotne energije – svako naše delovanje ima za posledicu narušavanje životne sredine.
Međutim, karbonski otisak pojedinca neuporedivo je manji u odnosu na velike industrije i kompanije, stoga je važno da, pored lične ekološke osvešćenosti, postoje i načini poslovanja koji podrazumevaju ekološki odgovoran pristup koji će težiti ekološkoj, odnosno klimatskoj neutralnosti. I dok pojedinac na dnevnom nivou može donositi odluke da ugasi svetlo u prostoriji u kojoj ne boravi, zavrne slavinu dok trlja zube četkicom, ili izabere vožnju bicikle umesto automobilom, kompanije imaju odgovornost da donose odluke koje će pozitivno uticati na životnu sredinu, kako bi smanjile ili u potpunosti neutralisale svoj karbonski otisak.
Šta klimatska neutralnost podrazumeva i kako do nje doći?
Šta klimatska neutralnost podrazumeva i kako do nje doći?Kako je u aprilu 2021. godine objavljeno, Evropska unija je donela odluku da klimatska neutralnost do 2050. godine postane pravno obavezujući cilj, kao i da smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iznosi najmanje 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Kao što smo prethodno naveli, klimatska neutralnost podrazumeva uspostavljanje određene vrste balansa. Tačnije, da bi se klimatska neutralnost postigla, potrebno je da količina štetnih gasova koji se emituju u atmosferu bude jednaka količini tih istih gasova preuzetih iz atmosfere.
Naime, da bi određeni proizvod bio u potpunosti klimatski neutralan, potrebno je da se za ceo proces izrade, skladištenja i distribucije istog ne emituje nikakva količina štetnih gasova, što je praktično nemoguće u savremenim uslovima. Zbog toga je potrebno da se iz atmosfere odstrani ista količina štetnih gasova koja će nastati prilikom nastajanja i transporta novog proizvoda, kako bi on bio klimatski neutralan, odnosno da ne bi došlo do povećanja količine štetnih gasova u atmosferi.
Tu na red stupaju takozvana ugljenična skladišta, odnosno prirodni rezervoari u vidu šuma, zemljišta i voda koji mogu da apsorbuju ili skladište ugljenik. Primarni načini za povećanje kapaciteta za skladištenje ugljenika su sadnja drveća i promene u poljoprivrednim praksama. Pored toga, postoje i tehnološke inovacije, poput hvatanja i skladištenja ugljenika, koje se odnosi na sakupljanje ugljen-dioksida iz industrijskih izvora koji koriste fosilno gorivo na samom izvoru zagađenja. Na taj način, emisije svih gasova se kroz gasovod ili brodovima prikupljaju i prevoze, a potom se, uz pomoć toplote, ugljen-dioksid razdvaja od ostalih gasova. Nakon toga se oni oslobađaju nazad u atmosferu, dok se pročišćeni ugljen-dioksid najčešće skladišti u stenama. Pa, ipak, ova metoda smatra se lakim rešenjem kojim se uklanja posledica, dok je prvenstveno potrebno raditi na smanjivanju emisija ugljen-dioksida.
Šta možemo da uradimo kako bismo smanjili emisiju ugljen-dioksida?
Kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida neophodno je smanjenje korišćenja fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore životne energije. Neke od mera koje bi u najvećoj meri doprinele smanjenju količine CO2 su ulaganje u solarne instalacije, čime bi se znatno povećala energetska efikasnost, ali i ispratio globalni trend sve veće potražnje za električnom energijom.
Pooštravanje standarda i zakonske regulative koja se odnosi na emisiju CO2 iz saobraćaja takođe bi u velikoj meri doprinelo smanjenju emisije štetnih gasova, kao i sve veći broj električnih automobila i prelazak na alternativne načine prevoza.
Odlaganje i sortiranje otpada, takođe, odnosno recikliranje i princip cirkularne ekonomije važni su aspekti u smanjenju emisije CO2, s obzirom na podatak da se svake godine recikliranjem uštedi preko 700 miliona tona emisija ugljen-dioksida.
Put do klimatske neutralnosti podrazumeva mnoga odricanja, kao i uvođenje novih navika i tehnologija, ali je takođe neophodan kako bismo sačuvali ono najvrednije što imamo – našu planetu.
