Šta je neophodno da bi proizvod postao deo cirkularne ekonomije?

Da bi proizvod mogli da koristimo više puta, popravimo ili rastavimo, prema principima cirkularne ekonomije, šta pre svega mora da se uradi?
cirkularna ekonomija

Preuzeto sa sajta National Geographic Srbija

Drugi princip cirkularne ekonomije je promet proizvoda i materijala u njihovoj najvišoj vrednosti. To znači da materijali moraju da budu u upotrebi, bilo kao proizvod ili, kada više ne mogu da se koriste, kao komponente ili sirovine. Na ovaj način ništa ne postaje otpad, a zadržava se suštinska vrednost proizvoda i materijala.

Postoji nekoliko načina na koje proizvodi i materijali mogu da se drže u prometu i korisno je razmisliti o dva osnovna ciklusa – tehničkom i biološkom.

U tehničkom ciklusu proizvodi se ponovo koriste, popravljaju, ponovo proizvode i recikliraju. U biološkom ciklusu, biorazgradivi materijali se vraćaju u zemlju kroz procese poput kompostiranja i razgradnje.

Tehnički ciklus

Najefikasniji način da se zadrži vrednost proizvoda je održavanje i ponovna upotreba istih. Uzmimo za primer telefon: on je mnogo vredniji kao telefon nego kao gomila komponenti i materijala. Dakle, prvi koraci u tehničkom ciklusu bili bi usredsređeni na očuvanje proizvoda kao kako bi se zadržala najveća moguća vrednost. To podrazumeva poslovne modele zasnovane na deljenju, tako da korisnici dobijaju pristup proizvodu umesto da ga poseduju, a više ljudi može da koristi predmet tokom vremena. To može da bude preprodaja, ali održavanje, popravke i preuređivanje.

Na kraju, kada proizvod više ne može da se koristi, neke njegove komponente mogu ponovo da se proizvodu. Delovi koji ne mogu ponovo da se naprave, mogu da se rastave na sastavne materijale i da se recikliraju. Iako je reciklaža krajnja opcija jer znači da se gubi vrednost proizvoda i komponenata, ona je od vitalnog značaja kao poslednji korak koji omogućava materijalima da ostanu u privredi i da ne završe kao otpad.

Biološki ciklus

Biorazgradivi materijali koji ne mogu ponovo da se koriste, poput nekih nusproizvoda hrane, mogu da se vrate u privredu u biološkom ciklusu. Kompostiranjem ili razgradnjom organskih materijala, vredni hranljivi sastojci, kao što su azot, fosfor, kalijum i mikronutrijenti, mogu da se koriste za regeneraciju zemljišta kako bismo mogli da uzgajamo više hrane ili obnovljivih materijala kao što su pamuk i drvo.

Pojedini proizvodi, poput pamučne odeće ili drvenog nameštaja, mogu da cirkulišu i kroz tehnički i kroz biološki ciklus. Mogu da se održavaju, ponovo koriste, popravljaju, a ponekad i recikliraju, ali na kraju mogu da se vrate u biološki ciklus iz kog su potekli. Kompostirani ili razgrađeni, oni mogu da hrane tlo za uzgoj novog pamuka ili drveta.

Dizajn je ključ uspeha

Da bi proizvodi mogli uspešno da cirkulišu u biološkom ili tehničkom ciklusu, neophodno je da već u procesu dizajniranja na umu bude njihova eventualna cirkulacija. Postoji mnogo proizvoda u trenutnoj ekonomiji koji ne mogu da cirkulišu ni u jednom ciklusu i završe kao otpad. Postoje proizvodi u kojima se spajaju tehnički i biološki materijali tako da ne mogu da se razdvoje i cirkulišu – kao na primer, tekstil u kom su spojena prirodna i plastična vlakna.

Kada bi dizajneri razmišljali o tome kako njihov proizvod nakon upotrebe može da se uklopi u tehničke ili biološke cikluse, taj proizvod bi mogao da nastavi svoj put. Na primer, proizvodi namenjeni tehničkim ciklusima bi imali koristi od toga što bi bili laki za popravku i održavanje, laki za rastavljanje i napravljeni od modularnih komponenti koje se mogu zameniti. Mogli bi biti dovoljno izdržljivi da izdrže habanje velikog broja korisnika. I mogli bi da budu napravljeni od materijala koji se lako recikliraju.

Kada bi proizvodi poput drvenog nameštaja bili dizajnirani – kao i da se lako održavaju i popravljaju – imajući u vidu biološki ciklus, njihovi biorazgradivi materijali (poput drveta) bi se lako odvojili od tehničkih materijala (poput šrafova) i ako bi lepkovi i boje bili biorazgradivi. Drugi proizvodi, kao što su kutije za hranu za poneti, mogu da budu dizajnirane tako da se kompostiraju nakon jedne upotrebe i na taj način povećavaju šanse da se ostaci hrane koje sadrže vrate u zemlju.

Primeri dobrog dizajna

Postoje mnoge inovativne kompanije koje već dizajniraju svoje proizvode imajući na umu recirkulaciju. Ecovative Design, kompanija za materijale iz Njujorka, pravi kompostabilnu ambalažu od poljoprivrednih nusproizvoda (delova useva koji ne mogu da se jedu) i micelijuma (korenje pečuraka). Njihova ambalaža je poput ekspandiranog polistirena i štiti lomljive predmete tokom prevoza, ali kako je napravljena od materijala iz obnovljivih izvora – ne doprinosi plastičnom otpadu.

Micelijum je gljivična mreža ćelija nalik nitima koja deluje kao prirodni lepak. Može da naraste za 5 do 7 dana bez potrebe za svetlošću ili vodom, vareći nusproizvode poljoprivrede i vezujući se u bilo koji oblik. Na kraju procesa, materijal prolazi kroz proces dehidracije i termičke obrade kako bi se zaustavio rast i obezbedilo odsustvo spora ili alergena. Kada se jednom upotrebi, može bezbedno da se kompostira i vrati u zemlju.

Resortecs je starap kompanija koja je razvila inovativno rešenje za bolju reciklažu šivene odeće kao što su farmerke i jakne, koje je potrebno rastaviti pre nego što njihovi sastavni materijali odu u reciklažni proces. Postojeći proces rastavljanja je dugotrajan i skup, pošto su odeća i njene komponente spojene sintetičkim koncem visoke čvrstoće – u većini slučajeva napravljenim od poliestera. Pre reciklaže, delovi odeće moraju da se odvoje i da se ukloni konac, inače će kvalitet recikliranog proizvoda biti ugrožen. Resortecs je zato dizajnirao rastvorljivu nit, što olakšava proces rastavljanja i pomaže da se tekstil zadrži u ekonomiji.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin