Ova praksa pomaže da se smanji količina otpada koji završava na deponijama, gde je razlaganje sporo i oslobađaju se štetni gasovi staklene bašte. Na primer, recikliranje plastike može pomoći u smanjenju zagađenja iz proizvodnih procesa i očuvanju vrednih resursa smanjenjem potražnje za novim plastičnim proizvodima. Upcycling nije isto što i recikliranje, zahteva manje energije, vode i resursa za razlaganje materijala.
Pored prednosti za životnu sredinu, prenamena otpada može transformisati različite materijale kao što su karton, staklo, metal, drvo, papir, stiropor i odeća u potpuno novu robu. Takođe postoji rastući trend recikliranja otpada od hrane radi stvaranja novih proizvoda, kao i korišćenja ulja iz otpadnih voda prerade hrane za proizvodnju đubriva, kozmetike, hrane za životinje i energije. Ovaj inovativni pristup ne samo da eliminiše potrebu za tradicionalnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, već doprinosi i smanjenju potrošnje energije i vode u procesu proizvodnje.
Dobar primer je i prenamena građevinskog otpada i otpada od rušenja, što iznosi neverovatnih 600 miliona tona godišnje. Razvojem novih proizvoda za projektovanje zgrada od ovog otpada, ne samo da se smanjuje uticaj na životnu sredinu već se i promovišu funkcionalna i inovativna rešenja. Modna industrija je takođe prihvatila prenamenu kao popularan trend, pokazujući kreativne i održive pristupe dizajnu.
Trenutno se na globalnom nivou godišnje odloži 2,12 milijardi tona otpada. Mnoge industrije, posebno tekstilna, doprinose ne samo zagađenju mikroplastikom i emisiji gasova staklene bašte, već i otrovnih gasova u atmosferi.
Praksa prenamene otpada ima brojne pozitivne efekte na životnu sredinu, kako direktno tako i indirektno. Jedan od najznačajnijih uticaja je smanjenje otpada koji završava na deponijama, a zatim sledi i smanjenje eksploatacije prirodnih resursa (čelik, ulje, drvo i plastika) i potrebe za sintetičkim materijalima napravljenim od petrohemikalija, koji nisu lako biorazgradivi.
Modna industrija, posebno brza moda, značajno doprinosi zagađenju na deponijama. Oko 85% odeće širom sveta na kraju bude odbačeno ili spaljeno. Nažalost, mnogi od ovih odevnih predmeta se ne mogu reciklirati jer su napravljeni od plastičnih i sintetičkih vlakana kao što su poliester, najlon i akril dobijen od sirove nafte. Samo modna industrija je odgovorna za otprilike 10% globalnih emisija ugljenika, a plastična vlakna u odeći doprinose problemu zagađenja mikroplastikom.
Tokom ranih 1900-ih, Marsel Dišan, francuski umetnik, popularizovao je koncept „pronađene umetnosti“ u kome je umetnost nastala korišćenjem odbačenih predmeta koji su se obično smatrali smećem. Ovaj inovativni pristup prihvatili su umetnici u Dada pokretu, avangardnom evropskom umetničkom pokretu koji se pojavio tokom Prvog svetskog rata i na kraju otvorio put pokretu bezvredne umetnosti iz 1950-ih. Jedan istaknuti umetnik u ovom pokretu bio je Robert Raušenberg, koji je stekao priznanje za svoje jedinstvene hibridne slike-skulpture poznate kao “kombajni”, napravljene od različitog smeća pronađenog na ulicama Njujorka, kao što su sijalice, stolice, gume, suncobrani, ulični znakovi i kartonske kutije. Ne iznenađuje ni pojava različitih muzičkih sastava koji svoje numere izvode na instrumentima nastalim prenamenom različitog otpada.
Globalna građevinska industrija je odgovorna za stvaranje oko 30% ukupnog svetskog otpada. Ovaj otpad uključuje različite materijale kao što su beton, drvo, cigle, staklo i čelik. Kako pritisak na održivost kompanija raste, u arhitekturi su počela da se pojavljuju inovativna rešenja poput prenamene – tako, na primer, plastični otpad može postati materijal za gradnju i uređenje različitih prostora.
Približno 1,3 milijarde tona hrane odlazi na otpad svake godine, što značajno doprinosi stvaranju gasova staklene bašte na deponijama. Udruženje za prerađenu hranu (UFA) definiše prerađenu hranu kao onu koja koristi sastojke koji bi inače bili odbačeni, osiguravajući da potiču iz pouzdanih lanaca snabdevanja i imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu.
Primeri prenamene su sve češći u našem okruženju, a mi delimo sa vama i savete za primenu ove prakse u vašem domu. Oslobodite svoju kreativnost tako što ćete stare tegle, limenke boje, boce vina, odeću, nameštaj i još mnogo toga preinačiti u jedinstvene i funkcionalne komade pokućstva. Možete praviti sveće, čaše, svetiljke, vaze i saksije, vence, korpe i razne komade nameštaja. Inspiraciju možete pronaći na sajtovima EcoWatch i DiyCraftsy. Obnovite svoju garderobu tako što ćete staru preraditi farbanjem, vezom, prošivanjem ili pretvaranjem u dodatke kao što su maramice ili torbe. Od farmerki mogu nastati torbice za novčiće, organizatori, nakit ili presvlake. Ulepšajte svoju baštu i dvorište pomoću prerađenih drvenih paleta za sadnju, šupa za vrata i zvona napravljenih od pribora. Ideje za pretvaranje svakodnevnih predmeta u baštenske dekoracije možete potražiti na sajtu SustainMyCraftHabit. Smanjite rasipanje hrane tako što ćete pronaći novu upotrebu za ostatke obroka i produžiti životni vek proizvoda. Možete koristiti sokove kao marinade, ustajali hleb kao krutone ili ponovo uzgajati luk. Koristite ostatke hrane kao biljno đubrivo – kore od banane, talog kafe, ljuske od jaja.
Foto: Elena, Pixabay
